Klupe, novac i primeran otac

Moj drug ima dobar privatni biznis, ali nikome to ne pokazuje 'na izvolte' (majica, bicikl, ranac, trenerke - to je njegov stil).

U školi, koju pohađa njegova kćerka, grupa roditelja je odlučila da promeni klupe u učionici. Uzgred, one su bile u pristojnom stanju, otprilike ovakve.

Posle rasprave, roditelji su se podelili na dve nejednake grupe – na one, koji su mogli da izdvoje novac, a sedmoro ljudi je odustalo od novih klupa. Nisu imali.

Njima su rekli da će njihova deca sedeti u starim klupama.

Kada je moj drug predložio da se izdvoji malo više novca i da se kupe klupe za sve, roditelji nisu pristali, uz reči „zašto smo mi dužni da plaćamo za nekoga? Nemaš novac – nek ti dete sedi u staroj klupi.“ 

Onda je i on odustao od kupovine klupe za svoje dete.

Na njegove primedbe, da će to dovesti do podele dece na „bogate“ i „ siromašne“, umalo mu nisu odgovorili psovkama.

Došao je i Dan D. 

U učionicu su uneli nove klupe. Otprilike ovakve  

 

Četiri stare klupe bile su prebačene u jedan ugao učionice, tamo je obrazovan svojevrsni geto za „bedne“ učenike. Mamice su blistale. 

Kada ih je moj drug upitao, ne podseća li ih možda ovo na siže „Naše Raše“ o pacijentu u privatnoj praksi i pacijentu u Domu zdravlja, dobio je odgovor: „A što? Možemo sebi da priuštimo!“

 

To je trajalo čitav jedan dan.

Sledećeg dana, na mestu starih klupa, učenici i nastavnici su zatekli nove klupe. Ovakve. 

I stolice. Ovakve.

 

Sada one iste mamice trče i viču, kako je ovo diskriminacija, da njihovu decu omalovažavaju i da svi treba da imaju iste uslove.

Drug ih gleda i smeška se. 

Na pitanje jednog od tatica „I koji si đavo ovo uradio?“ odgovorio je: „Smatraj da je ovo bio socijalni eksperiment. 

Uostalom, sami ste hteli da jedan broj dece ima bolje klupe nego drugi. I evo, to ste i dobili!“

Pin It

(Izvor: prikolis.net / Prevod: Dragana Kostadinović)