Došla televizijska ekipa, iz redakcije školskog programa, u jednu seosku zabit, da snimi tipičan radni dan jednog našeg seljaka.

Seljak se namesti pred kameru i počne priču:

“Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu-dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu ja slistim još jedno četiri-pet.”

“Stop! Stani!” – uleće besni reditelj.

“Pa, jeste li vi normalni?! Ovo je školska emisija, treba našu decu da kulturno uzdižemo.

Umesto pominjanja rakije, vi lepo da kažete kako redovno čitate knjige, pričajte o kulturi. Ajde, sve ponovo.”

“Ustanem ti ja tako oko pola pet i pročitam knjigu-dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu ja ti se lepo sit načitam, a onda kad ih vratim kući pred ručak ja onako na brzaka prelistam dve-tri knjige.”

“Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da mogu posle ručka da se lepo ispavam. A, onda kad ustanem dode komšija Pero i mi tu pročitamo jedno tri-četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo sakuplja u biblioteci.

Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati obično bibliotekarka proglasi fajront jer smo pročitali sve knjige.

Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju…”