Došao čovek 40-ih godina kod popa na ispoved:

- Oče, imam tri velika greha...!

- Koji ti je prvi greh, sine?- upita ga pop.

- Pa..... jednog dana izađem ja iz kuće, kad vidim svastiku kako okopava cveće u bašti. Priđem joj od pozadi, zadignem joj suknju i... Ali verujte, oče, ja sam toliko dobar čovek. 

Evo vidite..., nosim zvončiće na nogama da mravi čuju kada idem, da se sklone, kako ih ne bih pogazio.

- Dobro, dobro! Koji ti je drugi greh?

- Pa, sledećeg dana izađem iz kuće, kad vidim komšinicu kako sadi povrće u bašti. Priđem joj polako od pozadi, zadignem joj suknju i...., al' verujte oče, ja sam toliko dobar čovek, evo vidite, nosim zvončiće na nogama, da mravi čuju kada idem, da se sklone, kako ih ne bih pogazio....!

- Dobro sinko, u redu je, a koji ti je treći greh?

- Pa....., treći dan, kad sam izašao iz kuće, vidim taštu kako pere veš u dvorištu. Priđem joj lagano od pozadi, zadignem joj suknju i......, ali verujte oče, ja sam toliko dobar čovek.... 

Evo vidite... Nosim zvončiće na nogama da mravi čuju kada idem, da se sklone, kako ih ne bih pogazio...- opet će on.

Popu dosadila jedna te ista priča, pa mu odbrusi:

- SLUŠAJ, SINE! STAVI TI ZVONČIĆE NA KU*AC, A MRAVI NEKA GLEDAJU KUDA IDU !!!