Miroslav Mika Antić srpski pesnik, reditelj, novinar i slikar. Pre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio u lutkarskom pozorištu. Između ostalih pisao je i pesme za decu i mlade, i upravo kod mlađe publike stekao je veliku popularnost i poverenje. Njegove pesme za decu nisu sasvim dečije i zapravo su namenjene mladima i onima koji se tako osećaju, i koji po prvi put otkrivaju velike radosti i tuge života.

Evo jedne njegove pesme koja ima veliku dubinu i koja se različito čita u različitim životnim dobima.

 Lako je tebi

Lako je tebi kad imaš brata,

pa može da te štiti i brani.

Kad se u dvorištu igrate rata,

on uvek stoji na tvojoj strani.

Od svih je bolji.

Od svih je jači.

Zato brat tako mnogo znači.

Lako je tebi kad imaš brata:

smeš da se praviš važan pred svima.

U bioskopu nema karata,

on samo trepne i - već ih ima.

Na utakmici nigde mesta,

on samo migne - tri klinca digne.

Poznaje svakog konduktera.

Poznaje svakog poslastičara.

Ima u gradu tristo drugara.

Meni je teško jer nemam brata,

pa pazim s kim se igram rata,

jer nije svako na mojoj strani,

spreman da uvek baš mene brani.

A kad se s drugom decom potučem,

obično deblji kraj izvučem.

Kod kuće radim sam za dvoje

i što je moje i što nije moje:

i ugalj vučem,

i rublje skupim,

i sobu spremim,

i mleko kupim...

I tako: pošto nemam brata,

moram da budem vredan sam,

i budem dvostruko vredan sam,

i da odrastem sasvim sam.

Od svega što na svetu znam

najstrašnije je kad si sam.