Kada je njihov pas Mo preminuo, Meri i Robert Vestbruk morali su to da saopšte njihovom sinu Luku. Rekli su mu da je Mo otišao u raj za pse, ali je dečak i dalje pitao kada će se njegov krzneni ljubimac vratiti.
Meri je na kraju predložila Luku da pošalju Mou pismo. To uskoro pretvorilo u čitavu korespondenciju, Luk je diktirao pisma, a majka zapisivala.
Meri i mali Luk ove poruke ubacuju svoja pisma u njihovo poštansko sanduče, a adresa primaoca je Mo Vestvruk, Raj za pse, Prvi oblak.
Majka je uvek vadila pisma iz poštanskog sandučeta dok je Luk spavao. Jednog dana je to zaboravila da uradi. Zamislite koliko se iznenadila kada je videla da pismo više nije tu.
Umesto njega, u sandučetu je bio odgovor koji je poslao Mo.
’Ja sam u raju za pse,’ pisalo je u pismu. ’Igram se po ceo dan, mnogo sam srećan. Hvala ti što si bio moj drugar. Volim te, Luk’.
Mali Luk je bio oduševljen što je dobio poruku od Moa, a njegovi roditelji su bili beskrajno zahvalni misterioznom dobročinitelju.
’Mo je došao u naš život pre 13 godina, i dosta nam je zakomplikovao život — ali ga je i obogatio na milion načina. Svakog dana mi nedostaje,’ kaže Meri.
Ispostavilo se da je radnica u pošti Zina Ovens, službenica na šalteru, njihov misteriozni dobročinitelj.
’Morala sam to da uradim jer sam znala kako se oseća,’ rekla je Zina. ’Znam kako je kada izgubite nekoga koga volite. Ulepšao mi je dan svojim pismom, i morala sam nekako da ga utešim. Da oseti da mu je ljubav uzvraćena’.
Izvor: 4tololo.ru
