Sutra se slave Sveti Kozma i Damjan - Vračevi

ŽITIJE I ČUDESA SVETIH BESREBRNIKA I ČUDOTVORACA KOZME i DAMJANA 

Foto: beseda.rs Foto: beseda.rs

SVETI Kozma i Damjan, braća po telu, behu rodom iz Asije. Otac im beše neznabožac a majka hrišćanka, i zvala se Teodotija. Posle smrti oca njihova majka posveti sve vreme i trud služenju Hristu, eda bi vascelim životom svojim ugodila Bogu. I bi ona onakva udovica kakvu hvali sveti apostol, govoreći: Prava udovica i usamljena uzda se u Boga, i živi u molitvama i u moljenju dan i noć (1 Tim 5, 5.). I kao što sama življaše bogougodno, tako ona nauči i milu decu svoju, Kozmu i Damjana, jer ih divno vaspita u hrišćanskoj veri i u izučavanju Svetoga Pisma, i uputi ih na svaku vrlinu. A kad Kozma i Damjan dostigoše zreo uzrast i utvrdiše se u besprekornom življenju po zakonu Gospodnjem, oni postadoše kao dva svetilnika na zemlji, sijajući dobrim delima. I dobiše oni od Boga dar isceljivanja, i davahu zdravlje i dušama i telima, lečeći sve bolesti, i isceljujući svaku slabost i svaku nemoć po ljudima, i izgoneći zle duhove. I oni ukazivahu pomoć ne samo ljudima nego i stoci, i ni od koga ništa ne primahu za to: jer sve to činjahu ne radi dobitka, ne radi bogaćenja zlatom i srebrom, nego radi Boga, želeći da ljubav svoju prema Njemu izraze ljubavlju prema bližnjemu . I tim lekarenjem među ljudima oni iskahu slavu ne sebi nego Bogu, i isceljivahu bolesti radi proslavljenja imena Gospoda svoga koji im je darovao taku lečebnu silu. A oni izbavljahu od bolesti ne toliko biljem koliko imenom Gospodnjim, i to bez plate i nagrade, zabadava, ispunjujući zapovest Hristovu: zabadava dobiste, zabadava dajite (Mat 10, 8.). Zbog toga ih verni i nazvaše besplatnim lekarima i besrebrnicima. I pošto tako bogougodno provedoše svoj život, oni skončaše pobožno u miru. No oni se ne samo za života svog, nego i po prestavljenju svom proslaviše mnogim čudesima, kao usrdni posrednici i divni iscelitelji kako naših bolesti duševnih tako i telesnih. A o njihovoj nekoristoljubivosti i besplatnom lečenju kazuje se ovo:

Žena neka, po imenu Paladija, koja teško bolesna mnogo godina ležaše u postelji i razni lekari joj ništa ne mogahu pomoći, ču za svetog Kozmu i Damjana kako isceljuju od svake bolesti i posla po njih sa molbom da posete nju koja je već na umoru. Sveta braća se odazvaše njenoj molbi, odoše njenom domu, i čim sveti lekari dođoše k njoj, ona po veri svojoj odmah dobi isceljenje, i ustade zdrava, slaveći Boga što je slugama Svojim darovao taku blagodat isceljenja. I zahvalna svojim lekarima za toliko dobro, ona željaše da im što da kao dar. Ali oni ni od koga ne primahu ništa, jer ne prodavahu blagodat koju imađahu od Boga. Žena onda reši da bar jednoga od njih umoli da primi od nje veoma mali dar: uzevši tri jajeta, ona krišom ode k svetom Damjanu i preklinjaše ga Bogom da primi od nje ta tri jajeta u ime Svete Trojice. Čuvši ime Trojednoga Boga, Damjan primi od nje taj maleni dar zbog velike zakletve kojom ga ona zakle. A sveti Kozma, saznavši za to kasnije, veoma se ožalosti zbog toga. I kada svetom Kozmi dođe vreme da se prestavi, on ostavi zaveštanje: da Damjana ne sahrane pokraj njega, pošto je narušio zapovest Gospodnju i primio od žene nagradu za isceljenje. Tako se sveti Kozma upokoji u Gospodu. Nakon pak nekog vremena i svetom Damjanu dođe smrtni čas, te se i on preseli iz vremenog u večni život. No ljudi behu u nedoumici gde da sahrane Damjana, pošto su znali zaveštanje svetoga Kozme, i ne smejahu da svetog Damjana polože kraj njegovog brata. Dok oni tako behu u nedoumici, iznenada dotrča kamila, koju ranije sveta braća behu iscelili od besnila, i progovori ljudskim glasom: da ne dvoume nego da Damjana polože pokraj Kozme, pošto je on primio od žene tri jajeta ne radi nagrade već radi imena Božijeg . I tako, česne mošti njihove biše položene zajedno u mestu zvanom Fereman.

Jednom u vreme žetve jedan žitelj toga kraja izađe da žanje svoju njivu. Umorivši se od žege, on ode pod hrast sa namerom da se odmori, leže, i tvrdo zaspa. I dok on spavaše otvorenih usta, njemu se kroz usta uvuče zmija u stomak. A kad se probudi on produži žeti do sumraka, ne znajući šta mu se dogodilo. No kad se uveče vrati kući, i posle večere leže da spava, on oseti strahovite bolove u stomaku i poče zapomagati. Njegovo zapomaganje probudi sve njegove ukućane, i oni dotrčaše k njemu, ali mu ne mogahu pomoći, jer ni znali nisu otkuda mu toliki bolovi. U tim mukama on gromko povika, govoreći: Sveti lekari, Kozmo i Damjane, pomozite mi! - I odmah sveti lekari stigoše sa svojom pomoći: bolesnik zaspa tvrdo, i za vreme spavanja zmija izađe iz njega istim putem kojim je i ušla. Kada prisutni videše ovo čudo preneraziše se, i proslaviše svete ugodnike Božje. Pošto iziđe zmija, čovek se onaj odmah probudi i, pomoćju svetih Besrebrnika, potpuno ozdravi.

Bejaše u tom mestu drugi čovek, imenu Malh. On življaše u blizini crkve svetih lekara Kozme i Damjana u Feremanu. Nameravajući da krene na dalek put, on odvede svoju ženu u crkvu i reče joj: Eto ja odlazim na dalek put, a tebe predajem Svetom Kozmi i Damjanu pod zaštitu; ti sedi kod kuće dok ti ne pošaljem ugovoreni znak o sebi, koji ćeš poznati da je moj. I kada Bog bude hteo, ja ću ti poslati ovaj znak i uzeću te k sebi.

Poverivši na taj način ženu svoju svetim Besrebrnicima, Malh otputova. A posle nekoliko dana đavo uze na sebe obličje jednog poznanika njihovog, dođe k Malhovoj ženi i pokaza joj znak koji njen muž beše označio kada joj je govorio: "Ja ću ti poslati znak i uzeću te k sebi". - Pokazujući joj taj znak, đavo joj naloži da pođe s njim k svome mužu, i reče joj: Mene je tvoj muž poslao po tebe, da te vodim k njemu. - Žena odgovori: Znak ovaj znam, ali ići neću, jer sam poverena svetim Besrebrnicima Kozmi i Damjanu. Hoćeš li pak da s tobom idem k mužu, onda hajde sa mnom u crkvu svetih Besrebrnika, stavi ruku na kraj oltara i zakuni mi se da mi putem nećeš učiniti nikakvo zlo. - Đavo joj dade takvo obećanje, i otišavši s njom crkvi, stavi ruku na kraj oltara i zakle se govoreći: Tako mi sila Kozme i Damjana, neću ti nikakvo zlo učiniti putem nego ću te odvesti tvome mužu.

Čuvši zakletvu, žena poverova lažljivome besu, prerušenom u obličje poznatog čoveka, i krenu s njim na put. A zavodnik, uzevši je, zavede je u pusto i neprohodno mesto, i htede da je tamo izmuči i ubije. Ona pak, videvši sebe u krajnjoj opasnosti, podiže oči k nebu i zavapi iz dubine srca k Bogu, govoreći: Bože, molitvama svetog Kozme i Damjana pomozi mi i pohitaj da me izbaviš iz ruku ovoga ubice. - I tog trenutka pojaviše se brzi pomoćnici Kozma i Damjan, vičući na đavola. A đavo, ugledavši ih, ostavi ženu i stade bežati; i dobegnuvši na visoki breg stropošta se u provaliju i iščeze; sveti Besrebrnici pak uzeše ženu i odvedoše je njenoj kući. I žena, klanjajući im se, govoraše: Blagodarim vam, gospodo moja, što me izbaviste od gorke pogibli. Molim vas, recite mi ko ste, da bih znala kome da uznosim blagodarnost do kraja svoga života. - Oni joj rekoše: Mi smo sluge Hristove Kozma i Damjan, kojima tvoj muž poveri tebe odlazeći na put, i zbog toga pohitasmo k tebi u pomoć i blagodaću Božjom izbavismo te od đavola.

Čuvši to žena pade na zemlju od straha i radosti, a sveci postadoše nevidljivi. I klicaše žena hvaleći i blagodareći Boga i svete sluge Njegove Kozmu i Damjana. I pohitavši u crkvu, ona sa suzama pripadaše k ikoni svetih Besrebrnika i pričaše svima šta se dogodilo, i kako Gospod na molitve ugodnika Svojih pokaza milost Svoju prema njoj. U molitvi pak ona govoraše: Bože otaca naših, Avraama i Isaka i Jakova, i pravednog potomstva njihovog, Ti si radi Tri Mladića ugasio ognjenu peć; Ti si pomogao Tvojoj sluškinji Tekli na gledalištu; blagodarim Ti što si i mene grešnu izbavio iz đavolove mreže preko ugodnika Svojih Kozme i Damjana. Poklanjam se Tebi koji tvoriš divna i preslavna čudesa, i slavim Tebe, Oca i Sina i Svetoga Duha, vavek. Amin.

 

Izvor: crkvenikalendar.com