Natašu (50) je muž prevario na NAJGLUPLJI NAČIN: "On je smotan i stidljiv, a švaler. Ljubavnica nije ono najgore što mi se desilo"

Sve je krenulo od jedne marame. Izvukla sam je ispod jastučeta, kad sam, po povratku s mora, sela da popijem kafu na terasi...

Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock

Misliš da se to dešava drugima. Ako se desi tebi, uglavnom saznaš poslednja. Malo je onih koje prepoznaju sitne znake preljube, ti zasigurno ne spadaš u takve, slepa si čak i za očigledne činjenice. Kada posle dužeg vremena konačno i nepobitno utvrdiš da ti nabija rogove, da te mesecima maže i laže, prvo si u neverici (čak ti je pomalo i smešno), potom se osećaš izdano, a onda nastupa bes. Razvod ti deluje kao jedina razumna opcija. Ili se, iz samo sebi znanih razloga, kolebaš i premišljaš... Ovo je ispovest pedesetogodišnje Nataše K. koja je oprostila preljubu ali zbog jednog važnog detalja, posle sedamnaest godina ozbiljno preispituje svoju odluku...

    

Sve je krenulo od jedne marame. Izvukla sam je ispod jastučeta, kad sam, po povratku s mora, sela da popijem kafu na terasi. Prvi put za poslednjih deset godina, koliko smo tada bili u braku, nismo letovali zajedno. Odvezao je mene i decu do gradića na obali bokokotorskog zaliva, ostao dva dana i otišao jer je, navodno, imao mnogo posla. Nisam u tome videla ništa loše, mislila sam, neka se malo odmori od nas a i mi od njega, prijaće nam svima ta tronedeljna razdvojenost. Da sve bude još bolje, uskoro nam se priključila moja bliska prijateljica pa sam lakše izlazila na kraj sa sedmogodišnjom kćerkicom i sinčićem koji još nije napunio dve.

ČIJA JE MARAMA?

Upitala sam ga otkud ta marama, kao iz topa je odgovorio da je pozvao na piće nekolicinu kolega i da je jedan od njih došao s devojkom. Verovatno je njena, rekao je mirno. Bilo mi je malo čudno jer se ne sećam da je ikada dovodio ekipu s posla na druženja u našoj kući. U svoj zabran, i to vrlo retko, puštao je samo dvojicu-trojicu najbližih drugara. Ali ajd', možda mu je bilo dosadno onako samom, pa je odstupio od ustaljenih shvatanja i navika, možda mu se nekim čudom promenio mentalni sklop koji je sve samo ne druželjubiv.

U KANDŽAMA FATALNE ZAVODNICE

A onda me je nazvala kuma...- Videla sam ga u gradu sa Pavlovićkom, držali su se za ruke i prisno ćućorili. Kad su me ugledali, ekspresno su se razdvojili, ali nisu se javili. Kao, nisu me primetili.Da, dobro smo znale tu gospođu: ni mlada ni preterano lepa, ali vrlo zavodljiva, poznata kao žderačica muškaraca. Kad se ustremi na nekoga, tu trava ne raste, puca iz svih oruđa i oružja, traži slabe tačke i ne odstupa dok ne osvoji teritoriju. Bez obaveza je, deca su joj posle razvoda ostala kod muža, dakle, ima sve vreme ovog sveta da razvije strategiju i baci se na plen. I, eto, sad se nameračila na ovog mog. Zamišljala sam jadnička kako se otima, nije on tip švalera, bilo mi je pomalo i smešno kad sam u glavi stvorila sliku kako se batrga onako smotan i stidljiv. A, zapravo, uopšte nije bilo smešno.

TOTALNO ODLEPIO

Dan kasnije, javila mi se bliska prijateljica čiji je suprug jedan od malobrojnih drugara mog muža.- Ženo, nisam smela da ti kažem odmah, ubio bi me muž. Stvar se sada ionako otela kontroli, samo da znaš, to traje skoro godinu dana. Onaj tvoj je potpuno izgubio glavu, toliko je odlepio da tu ženu vodi čak i na ona njihova muška druženja. Dolazi mu u firmu, donosi ekipi cugu i sendviče, ko prava gazdarica. Sad znaš sve, pa gledaj šta ti je činiti, ali molim te, nemoj me ofirati.

PRAVI SE BLESAV A MENE PRAVI LUDOM

Dakle, istina je, žena uvek poslednja sazna, koliko li me je njih sve ovo vreme gledalo u oči i glumilo ludilo? Ok, sad bar znam čija je ona marama na terasi. Suočila sam ga s faktima, a on... U oči me gleda i sve poriče. Prijateljica nije dobro videla, kakvo držanje za ruke, kakvi bakrači, slučajno su se sreli u gradu, išli su u istom pravcu. Muška druženja? Taj koji mi je to rekao bezočno laže. Osećam se kao idiot, vređe me što me pravi ludom. Pitam se šta se to desilo s nama.

 

 

SUĐENI JEDNO DRUGOM

Dugo smo se zabavljali i kad sam ostala trudna, brak se nametnuo kao logičan nastavak veze za koju ne bih mogla reći da je ikad bila skladna. On je bio taj koji se iz sve snage trudio da ostanemo zajedno, a mene, koja sam malo-malo pa odlazila, na kraju bi uvek “kupile” njegova ljubav i privrženost. Mislila sam da je beba bila znak da smo suđeni jedno drugom baš takvi kakvi smo, potpuno različiti: on zatvoren, klasičan potiskivač, racionalan tip kojem je imati uvek više značilo nego biti, a ja komunikativna, umetnička duša, koja nije mnogo marila za novac.

ZDRAVO ZA GOTOVO

Počeli smo od nule, u podstanarskom stanu, zatrpani pelenama, flašicama i kašicama. Živeli smo od moje profesorske plate i pomoći roditelja dok firma u kojoj je bio suvlasnik nije stala na noge. Onda smo kupili stan, dobar auto, išlo se na letovanja i zimovanja, sve u svemu, lepo nam je išlo. Bar kada je reč o finansijama... A ljubav? Bila sam sigurna da za njega ona ista fatalna devojka koja mu je cepala srce i da je srećan što je uspeo da me zadrži. Uzimala sam ga zdravo za gotovo, podrazumevalo se da mu pored mene ne treba druga, iako su razlike u karakterima i načinu razmišljanja koje su se u početku činile kao izazov koji se može prevazići, polako postajale sve dublje. Smetalo je i meni i njemu, ali funkcionisali smo, to je reč koja opisuje na hiljade brakova pa tako i naš.

MALI I VELIKI SIGNALI

Premotavajući film, shvatila sam da je signala bilo tušta i tma, ali ne onih klasičnih, zalivanja parfemom, novih krpica, teretane, seksi donjeg veša (švaler je nastavio da nosi bokserice s pijace koje sam mu ja kupovala). Alarm su, međutim, bile mnogo ozbiljnije stvari jer je počeo da zanemaruje sve što mu je do tada bilo sveto. Hitni popodnevni i večernji odlasci u firmu, toliko neodložni da ga ništa nije moglo sprečiti, čak ni iznenadni dolazak starog drugara koji je godinama bio u inostranstvu, čak ni plač našeg sinčića koji je hteo da se igra s tatom. Ipak, za mene to nisu bili znaci za uzbunu, toliko sam bila sigurna u njega.

OZBILJAN ALARM

Jedne noći nije došao kući. To mu se nije desilo ni kada smo bili momak i devojka, nije ostajao duže od dva posle ponoći ni kada se slavila Nova godina. Telefon mu je bio nedostupan i umrla sam od straha misleći da mu se nešto desilo. Pojavio se ujutro, svež kao rosa, sav zategnut.- Pa gde si, pobogu, oka nisam sklopila od brige! I još si isključio telefon, stvarno nisi normalan! - dočekala sam ga sva besna.- Miki je otvarao kafanu pa smo zaglavili. Nisam mogao da ti se javim, iscurila mi je baterija - rekao je gledajući me nedužno. Neverovatno ali istinito, progutala sam tu budalaštinu. Kao da mi je vrana popila mozak!

  

HLADNO-TOPLO

Kada je sve izašlo na videlo, prvobitni šok i nevericu smenio je bes. Podnela sam tužbu za razvod, strepeći kako će to prihvatiti kćerkica koja je te godine krenula u školu. A on... Hladno je prihvatio rastanak, i odmah je angažovao advokata, nagovestivši da ćemo se i te kako boriti oko imetka. Zatim je iznenada okrenuo ploču i postao manji od makovog zrna, pažljiv, pomirljiv... Samo skače oko dece, ide u nabavku, pomaže oko spremanja, ne izlazi iz kuće. Vidim, želi da se ponovo zbližimo, važem “za” i “protiv”. Sve vuče na ovo drugo, ali pobedila je linija manjeg otpora: klinci su bili mali i izvesno je da bi patili što odrastaju bez oca, a možda sam popustila radi sebe, jer sam se plašila izazova novog života. Sada znam da nije trebalo...

POSLE SVEGA, OSTAJE LAŽ

Od tada je prošlo sedamnaest godina, deca su nam porasla, još malo pa će svako svojim putem, a mi smo dva stvora udaljena svetlosnim godinama, koja, eto, funkcionišu. Oprostila sam prevaru. Oprostila sam mu čak i to što se, kako sam kasnije saznala, nadao zajedničkom životu sa svojom ljubavnicim ali ga je ona odbila, pa se zato onoliko trudio oko našeg pomirenja. Ali, nisam mu oprostila to što, kao pravi baja, nije seo da porazgovaramo, što me nije pogledao u oči i rekao: “Da, istina je, prevario sam te, zaljubio sam se, bilo je jače od mene. Izvini što sam te povredio.” Neko mu je dao “mudar” savet da nikada ne treba priznati prevaru, čak ni kada je očigledna. Nema veze što time vređaš partnerovu inteligenciju i stavljaš mu do znanja da ga ne poštuješ, nije važno što time zauvek gubiš njegovo poverenje, s vremenom i ljubav. Ćuti i plivaj. Da, započinjala sam razgovor na tu temu, htela sam da konačno stavimo tačku na tu priču. Ako je isprva poricao plašeći se da će mu to naškoditi u brakorazvodnoj parnici, kasnije zaista nije bilo razloga da i sebi i meni pruži šansu za novi početak. Ovako smo, kako reče Duško Radović, sve bežeći od početka, stigli do samog kraja – završava svoju ispovest Nataša M.

Izvor: Žena Blic / Angelina Čakširan