"TEŠKO GA JE ZAUSTAVITI, JER JE HRANA ZAGAĐENA" Svakoga dana od raka debelog creva u Srpskoj umre jedna osoba

U Srpskoj je u porastu broj obolelih od karcinoma debelog creva, a jedan od faktora rizika svakako su i nezdrave namirnice koje, zbog lošeg životnog standarda, imaju primat u ishrani većine građana.

FOTO: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA FOTO: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA

Statistika pokazuje da od ovog karcinoma u RS godišnje oboli preko 600 ljudi, dok u bolnicama bude lečeno više od 3.350 pacijenata. Bitku sa ovom zloćudnom bolešću dnevno u prosjeku izgubi jedan čovek.

Karcinom debelog creva je drugi vodeći uzrok umiranja u muškoj, a treći u ženskoj populaciji u Srpskoj, pokazuje statistika.

Iz Udruženja hirurga RS nedavno su saopštili da je, nakon rata, na 100.000 stanovnika od karcinoma debelog creva na godišnjem nivou obolevalo oko 20 bolesnika, a sada je taj broj daleko iznad 50.

– Teško ga je zaustaviti, jer je hrana zagađena – upozorili su iz ovog udruženja.


Faktori rizika

Od faktora rizika na koji građani mogu uticati, stručnjaci u prvom redu upozoravaju upravo na hranu, odnosno meso i mesne prerađevine za koje je i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) potvrdila da izazivaju rak.

Nakon rezultata ove studije SZO nadležne institucije u RS su pozvale građane da smanje konzumaciju pomenutih namirnica. Podsetili su da je SZO crveno meso označila kao verovatno kancerogeno, a mesne prerađevine kao kancerogene za ljude, piše Srpskoinfo.

– U Agenciji za istraživanje karcinoma (IARC) uglavnom su se bazirali na karcinom debelog creva i rektuma, ali je povezanost između konzumacije crvenog mesa i pojave karcinoma uočena i kod karcinoma pankreasa i prostate – saopštili su tom prilikom iz Instituta za javno zdravstvo RS.

Kod nas dodatni problem predstavlja činjenica da se, zbog nemaštine, hranimo izuzetno nekvalitetnim prerađevinama, što u velikoj meri povećava rizik od nastanka karcinoma debelog crijeva.

Uvoz

Primera radi, na tržište BiH godišnje se uveze preko 17.000 tona mesa za preradu, ukupne vrednosti oko 38 miliona KM. To znači da kilogram ovog mesa, koje na našem tržištu biva prerađeno u tone i tone viršli, kobasica, salama, pljeskavica, u proseku košta tek nešto više od dve KM. Naši građani godišnje pojedu i najmanje deset miliona kilograma kobasica i konzervi iz uvoza, čija cena po kilogramu u prosjeku iznosi tek nešto više od pet KM.

Dakle, sasvim je jasno o kakvom je ovde (ne)kvalitetu reč, odnosno, da, zbog slabe kupovne moći, bukvalno jedemo sve i svašta. U Institutu za javno zdravstvo RS rekli su za Srpskainfo da, pored fizičke neaktivnosti i prekomjerne tjelesne težine, rizik od nastanka karcinoma debelog crijeva povećava i konzumacija crvenog mesa, industrijski prerađene hrane i rafinisanih ugljikohidrata.

– Povećan unos alkohola i pušenje u adolescenciji takođe povećavaju rizik od nastanka karcinoma debelog crijeva – naglašavaju u IJZ.


Hemija

S druge strane, dok stručnjaci iz SZO tvrde da 50 grama prerađevina dnevno povećava šansu za obolevanje od raka creva za 18 odsto, nutricionisti su izračunali da na kilogram mesa ide oko 100 grama hemije.

– To su emulgatori, aditivi, pojačivači ukusa, boje i mirisa. Kroz mesne prerađevine u organizam unosimo mnogo hemije koja nas uništava. Oni koji ga vole, treba da jedu meso čije je poreklo poznato. Pored rizika od preteranog korišćenja crvenog mesa, poznato je da se, prvenstveno živina, tovi steroidima, što je takođe opasno – upozoravaju nutricionisti.

Lekari objašnjavaju da, uz rak dojke i grlića materice, karcinom debelog creva može imati bolji ishod lečenja kod ranog otkrivanja, pa savetuju obaveznu kolonoskopiju nakon 50. godine života.

Takođe, eliminisanjem faktora rizika za nastanak raka debelog creva na koje možemo uticati, kao što su neadekvatna ishrana, gojaznost, pušenje, alkohol, te otkrivanjem raka u ranom stadijumu, može se smanjiti broj oboljelih.

Godišnje 5.000 novooboljelih

Zvanična statistika pokazuje da je u Srpskoj za dve decenije ukupan broj umrlih od karcinoma porastao za skoro 80 odsto. Prema podacima Zavoda za statistiku RS, od neoplazmi je 1997. umrlo 1.636, a tokom prošle godine 2.938 ljudi.

U Srpskoj godišnje bude registrovano više od 5.000 novooboljelih, a preko 20 odsto svih smrtnih slučajeva bude uzrokovano malignim bolestima, podaci su Instituta za javno zdravstvo RS.

Izvor: Srpskoinfo