- Usavršavam se na primenjenoj bihevioralnoj terapiji. To je rad sa autističnim osobama. U Srbiji ne postoji nijedan sertifikovani terapeut. U Americi je škola spojena sa dnevnim boravkom za autistične. Svi živimo zajedno. U kampusu, u jednoj kući, živi šestoro učenika. Zadužena sam da planiram dnevni rad sa svakim čovekom posebno, i na osnovu toga se daje terapija. A cilj je da se svaki autističan čovek razvije na osnovu svojih sposobnosti i da što više i bolje samostalno funkcioniše u životu. Nije tačno da osobe zbog autizma ne mogu da rade i da imaju svoju šansu - kaže Marija.

Kragujevčanka koja je objavila više od deset naučnih radova na temu odnosa društva prema osobama ometenim u razvoju kaže da „ova tema u Srbiji nije dovoljno istražena.

- U Srbiji je pokrenuta praksa da se deca koja su ometena u razvoju integrišu u vrtić i u školu. Ali to nije dovoljno, jer kada odrastu, treba da se integrišu u društvo. To je svrha ovoga što izučavam u Americi i što želim da prenesem u Srbiju - kaže Marija Čolić.

Nisam primer za temu odlaska mladih

- Pre godinu dana sam došla u Ameriku na praksu. U Srbiji sam završila dva fakulteta. Oba u Beogradu, psihologiju, gde sam zavšrila i master studije, i Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Radila sam tri i po godine kao demonstrator na fakultetu i još godinu specijalnoj školi u Kragujevcu. Želja mi je da znanjem koje sam stekla na najprestižnijoj ustanovi pomognem obolelim  osobama u Srbiji - kaže Marija i dodaje da ne želi da bude tema odliva mozgova.

Izvor: blic.rs