Mirjana Bobić Mojsilović: Dvorište

U malom kafiću u kome su stolovi poređani u redu, htela ne htela, čula sam razgovor dve gospođe. I ništa od toga ne bi bilo zanimljivo ni za slušanje, još manje za prepričavanje, da nije bilo male opaske.

U malom kafiću u kome su stolovi poređani u redu, htela ne htela, čula sam razgovor dve gospođe. I ništa od toga ne bi bilo zanimljivo ni za slušanje, još manje za prepričavanje, da nije bilo male opaske. Jedna od njih, usput je nabacila da ne postoji slučajno ona stara narodna izreka – „Kad biraš partnera, najmanje ćeš pogrešiti ako biraš iz sopstvenog dvorišta.“

Prvo, nikada ranije nisam čula tu staru narodnu izreku – da li se to odnosi na slično poreklo, slično imovinsko stanje, slično obrazovanje? I kako je, samo, to staromodno! Da li to znači da treba da se zna kakva mu je porodica i kakvo mu je porodično stablo, i ko će to da procenjuje? Zar je moguće da neko tako razmišlja? Došlo mi je nekako da se pobunim. Mi smo vaspitavani kao levičari, pa se ideja o sličnom poreklu smatrala malograđanskom i totalno besmislenom, u društvu u kome smo svi bili jednaki i imali jednake šanse za obrazovanje. Nebitno je šta su njegovi roditelji, ako je on sjajan i vredan. Nebitno je odakle je, ako zna kuda ide. Nebitno je šta moji roditelji misle o njegovim roditeljima. Tako smo rasli, ljudi su se sastajali i rastajali bez obzira na ideju o sličnom poreklu. Možda je to bilo tako, jer novac nije bio jedina tema, i zato jer smo, ma otkuda dolazili, zapravo imali slična polazišta - dvosoban stan, škoda, i soba koja se deli sa bratom ili sestrom.

Danas se izgleda mnogo toga promenilo, i možda to sa „dvorištem“ i nije tako glupo.

Moj prijatelj ima sina studenta, i kao svaki otac koji ima platu, daje mu novac za izlazak. To je uglavnom 1000 dinara. Dečko je lep kao lutka i našao je devojku lepoticu. Lepotica, međutim, za izlazak dobija od svog tate deset puta više, i lepi student to nije mogao da prati.

Epilog ove male priče je da je moj prijatelj očinski posavetovao svog sina da se mane sirote male bogatašice i da nađe devojku iz normalne kuće, kojoj roditelji daju džeparac primeren njenim godinama, i svojim mogućnostima.

I, sin ga je poslušao.

Eno ga, srećan je sa devojkom: ponekad zajedno imaju hiljadarku, i provedu se ludo.

Jer su u dvorištu, u kome zajedno rastu.

Pin It

Izvor: AllMe