Najvažniji ispit: Koliko dobro poznajete svoje dete?

Roditelji mogu pomoći deci samo ako ih zaista upoznaju. Pitanja koja slede, a treba ih pravilno prilagoditi, mogu poslužiti kao mali ispit “savesti”. Nije isključeno da iznenađenje na kraju bude prijatno: neko će možda otkriti da ima daleko bolju decu nego što je mislio.

Foto: free-images.gatag.net Foto: free-images.gatag.net

Dani ljubavi i poverenja… dani srca otvorenog u svoj svojoj jednostavnosti i iskrenosti… To su dani potrebni svakoj porodici. Ali poverenje dece jedna je od najteže osvojivih tvrđava. Mnoga deca imaju neprijatan osećaj da se roditelji ne zanimaju istinski za njih, da se ne trude kako bi ih do kraja upoznali i da se stoga služe stereotipnim i unapred smišljenim procenama.

Kad ih pogode nepravedni prigovori, deca pružaju bodlje poput ježeva, njima se okružuju i štite.

I oni roditelji koji misle da posvećuju puno vremena svojoj deci, zanemaruju osnovne vidove njihove ličnosti. Nedovoljno poznavanje donosi ponekad bolna iznenađenja.

Roditelji mogu pomoći deci samo ako ih zaista upoznaju. Pitanja koja slede, a treba ih pravilno prilagoditi, mogu poslužiti kao mali ispit “savesti”. Nije isključeno da iznenađenje na kraju bude prijatno: poneko bi mogao otkriti da ima puno bolju decu nego je mislio.

Njegovi ukusi

Ko je najbolji prijatelj moga deteta? Ko je njegov omiljeni pevač?

Koju vrstu muzike sluša? Koje TV programe prati?

Kojom bojom bi želio obojiti svoju sobu?

Koji mu je omiljeni sport? Koja je bila zadnja knjiga koju je pročitao?

Koju hranu najviše voli, a koju mrzi?

Od stvari koje poseduje, koju najviše voli? Koje poklone najviše ceni?

Život s drugima

Kakav nadimak su mu dali u školi?

Voli li sebe ili se doživljava u negativnom svetlu? Oseća li zbog toga da ga ni drugi ne prihvataju?

Druži li se s grupom vršnjaka, ili na sve načine pokušava u nju ući?

Koja osoba, van roditeljskog kruga, ima na njega najveći uticaj? Ko mu je omiljeni nastavnik?

Na kojim mestima se najčešće kreće?

Njegova ličnost

Oseća li se preniskim ili previsokim?

Kakav je dnevni broj njegovih frustracija i uspeha?

Polazi li mu za rukom da pronađe prijatne trenutke u nizu preuzetih obaveza ili ih olako zanemaruje?

Šta ga je ove godine najviše razočaralo?

Šta ga najviše uznemirava?

Koliko je svestan svojih dilema i strahova? Koliko ih uspeva kontrolisati?

Kako posmatra sopstvenu budućnost? Ume li da planira na duže rokove? Šta želei da postane kada odraste? Ima li želje koje nije moguće odmah zadovoljiti, jer nisu realne i u skladu s činjenicama?

Šta misli o smrti? Ima li samo predstavu o smrti s TV ekrana, spektakularnu i hladnu, nesposobnu da pobudi osećaje?

Život s vama

Kad sam posljednji put zagrlio svoje dete?

Kojim rečima mu se najčešće obraćam? Jesam li koji put (i kada) upotrebio i ovakvu rečenicu: „Znaj da ti želim dobro i da ću to želeti u kojoj god se ti situaciji našao i gde god dospeo!”

Hrabrim li ga često ili sam prema njemu prezahtevan? Umem li zapaziti njegov napredak?

Služim li se novcem kako bih kod svog deteta ostavio dobar utisak, ne bi li mi oprostio autoritativno ponašanje ili roditeljske “nedostatke”?

Kako reaguje na moje “ne”? Što najviše prebacuje meni i porodici?

Koliko moje dete voli naš dom? Smatram li da je kuća najvažnije mesto na kojem se krećem? Kako se odevam kod kuće? Žurim li da, čim stignem, skinem uobičajenu odeću i obučem izlizanu haljinu ili kratke pantalone i staru majicu?

Kakvu ulogu pridajem televiziji u porodičnom životu? Vodi li ona glavnu reč? Da li pored televizije ostaje dovoljno vremena za trenutke porodične intime ili barem toliko vremena da se odgovori na pitanja koja dete postavlja?

Kad sam posljednji put molio sa svojom porodicom?

Zadatak roditelja nije brisati suze svojoj deci, nego ih sprečiti da plaču.

Preuzeto iz knjige Bruna Ferrera „Srećni roditelji – s don Boscovim vaspitnim sistemom