Ana dugo, i pored savesnog života i silnih molitvi, nije imala poroda. Kada je izgubila svaku nadu, javi joj se u snu glas koji joj poruči da ode u jednu pećinu u jordanskoj pustinji, dva sata udaljenu od Jerihona, da tamo u molitvama i postu provede 40 dana i noći i da će posle toga na svet doneti devojčicu.
Ana je provela određeno vreme u pećini i nedugo zatim rodi devojčicu, kojoj roditelji dadoše ime Marija. Njihova ćerka je blagoslovena od Boga i svih kolena ljudskih, Presveta Deva Marija Bogorodica.
Žene ne rade u toku dana, a poneke bdiju svu noć uoči praznika dok ne čuju prve petlove. Kad ih čuju kažu:
- Čujem, čujem petle, svoje čuvam, selsko zbiram.
U nekim selima majke sa ženskom decom idu oko kuće i bacaju pepeo ili proso da bi sačuvale kuću od zlih čini.
Bolesne žene odlaze u manastire na molitve, a nerotkinje odlaze na konak, pa ostaju po tri dana.
U stara su vremena muškarci, čije bi žene posle dužeg vremena zatrudnele, odlazili u ponoć na vilina ili druga urokljiva mesta i pobadali krstiće napravljene odtisovog drveta.
Izvor: dnevno.rs