Ćerka joj se udala i prihvatila muževljevo insistiranje da žive kod njegovih roditelja jer nemaju svoj stan ni dovoljno novca da iznajme neki. Nudila im je da žive sa njom u stanu koji je veći, komforniji, ali joj je ćerka obrazložila kako njen muž ne može bez svojih roditelja.

„A ona može bez mene“, jadala se, „zar je njegova majka bolja majka od mene, a ceo život sam uložila u nju…“. Nastavlja priču kako je ćerka izbegava, ređe dolazi…

„Gospođo“, prekinuo sam je, „ali to što vaša ćerka može bez vas znači da ste vi dobra majka, bolja od one čije odraslo dete ne može bez nje. Vaša ćerka može i da vam se suprotstavi, što znači da ima dovoljno poverenja u vašu ljubav. Dobro roditeljstvo znači da vam deca odu, da postanu samostalni, da mogu bez vas, da se ne bore za mrvice vaše ljubavi tako što produženo ostaju uz vas“.

Nekoliko sekundi tišine. „Stvarno tako mislite?“, prozborila je.

„Najstvarnije moguće“, odgovorio sam.

„Ne možete da shvatite koliko ste mi pomogli i koliko se drugačije sada osećam“…zahvalila mi se i završili smo razgovor koji je trajao desetak minuta.

Javila mi se ponovo posle mesec dana da mi se opet zahvali i ispriča koliko se popravio njen odnos sa ćerkom, kako ćerka sve češće dolazi i kako ponovo satima pričaju o raznim temama…kako sam joj „spasao život“.

„Ne preterujte“, odgovorio sam joj, „samo sam vas podsetio na ono što ste već znali, ali ste izgubili iz vida zbog napetosti razdvajanja.“.

Nakon nekoliko dana me je pozvala i njena ćerka sa rečima: „Ne znam šta ste uradili mojoj majci i kako, ali hvala vam od srca.“

„Ništa posebno“, odgovorio sam joj, „samo sam je podsetio na to koliko je dobra.“.

Prošlo je godinu dana od tog razgovora, gospođa me je ponovo pozvala da mi kaže kako je „dobila unuka i kako je najsrećnija baba na svetu“ i kako ne može da zaboravi koliko je taj kratak razgovor „vratio sebi“.

„Dobro ste rekli“, uzvratio sam, „vratio sebi, nečemu što ste već bili, pa privremeno izgubili, osećaj da ste dobri“.

Izvor:  Nebojša Jovanović-novi Profil