Deca sve navike ponesu od kuće. Ona uče od svojih roditelja i usvajaju modele ponašanja, zato bi dobar otac trebao da bude pravi primer svojoj deci.

Njega krase ove osobine:

Pravi otac nije onaj koji zarađuje puno novca kako bi kupio skupe poklone svojoj ženi i deci ili da kako bi ih odveo na odmor dva puta godišnje. Nije ni onaj koji zarađuje novca dovoljno da svojoj deci obezbedi školovanje u privatnoj školi i pokriva sve njihove troškove.

Pravi otac je onaj koji je uvek tu. Onaj koji ne napušta porodicu u najtežim trenucima i nikada ih ne ostavlja najbliže da se sami nose sa problemima.

Pravi otac je spreman da uloži napor i vreme, čak i kada je umoran, samo da bi udovoljio svojoj deci.

Pravi i odan otac je onaj koji je spreman da zbog porodice napravi kompromis i u određenim trenucima žrtvuje sopstvene potrebe, želje, pa čak i sreću.

Dobar otac svoju decu uči pravim vrednostima, ljubavi, ljubaznosti i odanosti.

Istinski dobar otac je onaj koji je primer ispravnog odnosa prema ženi. Onaj ko se prema njoj ophodi dostojanstveno, sa poštovanjem i ljubaznošću.

Reči beskorisan, nekompetentan, slab i glup ne postoje u razgovoru sa decom u njgovom rečniku. On je autoritet, ali ga se deca ne plaše. Za njega ne postoji ništa važnije od porodice, a njohova sreća mu je prioritet.

Dobar otac sluša svoju decu i zna sve njihove planove, želje i strahove.

Pravi otac je onaj za koga deca kažu: !On je uzor, moj najbolji prijatelj, mentor i učitelj. On je moj otac".

Izvor: Buka