– Volela sam te dovoljno da bih te pitala gde ideš, s kim si i kada ćeš se vratiti.
– Volela sam te dovoljno da bih insistirala da štediš i sama kupiš bicikl, iako smo imali dovoljno da bismo mi mogli to da ti priuštimo.
– Volela sam te dovoljno da ćutim i dopustim da sama shvatiš da te tvoj najbolji prijatelj iskorišćava.
– Volela sam te dovoljno da te nateram da u prodavnicu odneseš napola pojedenu čokoladu i kažeš: “Ovo sam juče ukrao i sad sam doneo novac”.
– Volela sam te dovoljno da ti dva sata budem za vratom dok ne pospremiš svoju sobu – posao za koji ti je trebalo 15 minuta.
– Volela sam te dovoljno da ti dopustim da vidiš ljutnju, razočaranje i suze u mojim očima (deca moraju da nauče da im roditelji nisu savršeni).
– Volela sam te dovoljno da ti dopustim da iskusiš posledice onoga što radiš, čak i kad su one toliko bolne da meni slamaju srce.
Ali najviše od svega, volela sam te dovoljno da kažem NE i kad sam znala da ćeš me mrzeti zbog toga. Bile su to najteže bitke. Drago mi je što sam ih izvojevala jer na kraju, to su i tvoje pobede.
Roditeljstvo je divna i vrlo zahtevna uloga u životu čoveka. Ne postoje “recepti” za uspešno vaspitanje mladog čoveka – deteta. Svako dete traži svoj individualni pristup i to nas čini istraživačima detetovog čarobnog i nepredvidivog sveta kako bismo mu pomogli da se razvije kao potpuno, srećno i zadovoljno biće.
Jedna mama
Izvor: Zelena učionica
