Višesatno gledanje stranih crtaća i pesmica na tabletu, telefonu ili TV dovodi do toga da mališani kasnije progovaraju, jer im roditelji ne posvećuju dovoljno pažnje, upozoravaju logopedi.
Višesatno gledanje popularnih crtaća i pesmica na engleskom ima za posledicu i to da naša deca često prvo progovore engleski, pa maternji jezik! Mnogi roditelji zbog brojnih obaveza, nažalost, sve manje vremena provode s decom, sve manje s njima pričaju.
Dr sc. Nataša D. Čabarkapa, logoped, kaže za Kurir da joj roditelji često govore da su neke govorno-jezičke faze izostale kod njihovog deteta „i da se još uvek nije pojavila funkcionalna reč, iako dete ima dve, tri, a u najtežem slučaju četiri godine“.
– Da bi se govor razvio, potreban je dobar sluh. Dete koje ne čuje ili ima neku prepreku pri slušanju neće razviti govor na vreme. Bitan je i podatak iz porodične anamneze da li je neko od roditelja kasnije progovorio, da li su postojali neki od faktora rizika pre rođenja, tj. u toku trudnoće. Međutim, takođe, socioemocionalna klima u kojoj dete odrasta mora da bude stimulativna da bi dete progovorilo. Ako ne pričate sa svojim detetom, ono nikada neće progovoriti – objašnjava dr Čabarkapa i dodaje da „prekomerna upotreba tehnologije na ranom uzrastu izlaže dete mnoštvu informacija koje ne razume, a komunikacija je jednosmerna“.
Televizor, tablet i telefon nisu sagovornici
– Kada detetu date tablet ili telefon, pustite TV, ono upija sadržaje i na zvučnu stimulaciju ne mora da odgovori, pa zato kasnije ima problem da učestvuje u razgovoru. Melodije govora u crtanim filmovima su uglavnom neprirodne i nekarakteristične za spontanu komunikaciju, pa dete usvaja pogrešan obrazac. Boje su jarke, a slike se brzo smenjuju, što je intenzivan stimulus za dečji nervni sistem.
Ona ističe i da su istraživanja pokazala da se „govorno-jezička patologija kod dece predškolskog uzrasta povećala sa 8,3 odsto (1953) na 63 odsto 2010“.
Istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora su pokazala da dete od dve godine nekada provede i do sedam sati dnevno ispred tableta. Čak i kada jede.
– Najnoviji trend je učenje govora sa TV. Mnogo dece koja mi dolaze u centar su višesatno provodila vreme pored televizora, tableta ili telefona, pa se dešava da prva funkcionalna reč bude na engleskom ili na drugom stranom jeziku, a ne na maternjem – kaže ona i dodaje da je razlog „vaspitna zapuštenost“, jer su deca, zbog poslovnih obaveza i nedostatka vremena roditelja, prepuštena bebisiterkama, bakama i vrtiću.
Razgovarajte s detetom
Roditelji se moraju baviti detetom kako bi ono razvilo pravilan govor, ističe dr Čabarkapa.
– Morate njim da se bavite, da govorite, pričate, pokazujete mu i igrate se s njim. Morate da detetu budete govornik i sagovornik i da stvorite komunikaciju. Od prvog detetovog udaha, tj. od prvog krika na rođenju, preko vokala, nazala, ploziva, laterala, glasova, reči i rečenica, stvarate ravnopravnog člana ovog društva.
Kasnije su mogući i problemi u školi
Dr Nataša Čabarkapa kaže i da višesatno gledanje sadržaja na stranom jeziku može dovesti do toga da dete otežano razume maternji jezik.
– Može doći do izmenjene artikulacije, odnosno da glasovi budu umekšani ili da pojedini glasovi izostanu. To u kasnijem periodu može da dovede i do poteškoća u usvajanju školskih veština. – zaključuje dr Čabarkapa.
Izvor: Kurir
