Nesebičnost i požrtvovanje koje jedna osoba poseduje često su motivisana ljubavlju, saosećanjem i empatijom za druge ljude. Upravo time bila je motivisana i Selma Zukić koja se, prodavši svoj stan u Sarajevu, pre 9 godina preselila u Lukavac i tamo započela pravu humanu priču kojom usrećuje veliki broj dece, ali i starihij osoba.
Naime, Selma je zbog ljubavi i iz ljubavi, promenila život iz korena, te napustivši rodno Sarajevo, odlučila se na otvaranje dečije javne kuhinje za više od 200 dece u maloj opštini Lukavac, u Bosni i Hercegovini. Uz pomoć prijatelja i dobrog naroda već godinama pomaže one kojima je to najpotrebnije.
– Rođena sam u Sarajevu i živela tamo tolike godine, međutim sudbina me je dovela ovamo i sada živim u Lukavcu. Dečiju kuhinju smo otvorili unutar udruženja altruista “Ruke prijateljstva”, – rekla je Selma koja je dodala da je zapravo po zanimanju umetnica i da radi slike na bakru.
Planiranje oko otvaranja i samo otvaranje, bilo je jako teško, kako kaže najviše zato što je ovo jedina dečija kuhinja u u Evropi.
– Nemamo nikakve pomoći, ni opštinske, gradske ili državne, opstajemo sami sa sobom. Imamo donatore, tražimo ih i molimo ih za pomoć, ali na kraju uspeh je tu. Pitaju nas kako izdržavamo u ovoj krizi, ali nama je kriza već 5 godina. Ovde ima preko 300 korisnika, 100 korisnika je na čekanju – rekla je ona.
POMOĆ I OD HUMANIH GRAĐANA
Selma objašnjava da obroke prave svaki dan i da se trude da u obroku uvek bude i mesa. Mnoge stvari dobijaju od humanih ljudi, ali je kako kaže sve lakše od kada je prešla u kuću koju je sama kupila.
– Građani Lukavca imaju sluha, kako pojedinci tako i firme… U početku smo bili stanari, ali sam ja odlučila da prodam svoj stan u Sarajevu i odlučila se da napravim kuću ovde i da ovaj prostor dam za kuhinju – rekla je Selma za Jutjub kanal Tatabrada.tv.
BROJ DECE SVAKODNEVNO RASTE
Dodala je i da se broj dece svakodnevno povećava, koliko joj je drago što ima prilike pomoći nekom, toliko bude u strahu da li će sve uspeti.
– Broj dece se konstatno povećava, mnogo ih je na čekanju. Pored dece ima i starih, ali ne možemo ih sve ubaciti. Skoro mi je ovde jedan čovek pao, verujte pao mi je od gladi – rekla je ona.
SVE ŠTO RADI, RADI IZ LJUBAVI
Na pitanje da li vredi sve ovo što čini za druge, Selma ističe da i te kako vredi.
“Vredi, verujte vredi. Ja nekad kod kuće sednem tako i razmišljam da li sam pogrešila, ipak je mnogo ljudi koji očekuju dosta toga od mene. To me uhvati neka kriza kad znam da nemam novca, a treba se svašta platiti. E tada me uhvati pa sebi kažem da je ovo veliki zalogaj. Ali onda kažem, ma ja ovo volim, kako sam do sad tako ću i od sad ću i tako uspem – zaključila je Selma.
Selmina želja je da se u budućnosti proširi i sam posao ali se nada i da će uspeti da kupi veći lokal za dečiju kuhinju, kako bi što manje dece bilo na čekanju.
