Suprotno onome što se već godinama sugeriše u crtanim filmovima, rupe u siru ne buše miševi. A nisu rezultat bakterijskog otpuštanja ugljen dioksida, kako to tvrdi popularna nauka.

Švajcarski su naučnici labaratorijskim istraživanjem utvrdili da su za rupe odgovorne minijaturne čestice sena. Poljoprivredni institut švicarske vlade Agroscope navodi da “mikroskopski male čestice sena padaju u kante za prikupljanje mleka” i uzrokuju stvaranje većih rupa za vreme sazrevanja sira.

Proces zahvata samo neke vrste švajcarskih sireva, poput ementalera i appenzella.

Agroscope tvrdi i da to objašnjava zašto su u poslednjih 15 godina rupe u švicarskim sirevima sve manje. Proces muže i prikupljanja mleka sve je više automatizovan, sve je "čistiji" pa je i manje čestica sena u njemu.

Znanstvenici su do ovog zaključka došli tako što su dodavali čestice sena u mleko i laboratorijski pratili sazrevanje sira.

Teorija da rupe u sirevima uzrokuju bakterije otpuštanjem ugljen dioksida "na snazi" je od 1917. kada je to otkriće objavio američki naučnik William Clark.

Mlečna industrija rupe u sirevima naziva "očima". Sir bez rupa poznat je kao "slepi" sir.