Aleksandar Radojičić, poznat kao Aca Traktor, smatra se najvećom legendom radnih akcija u vreme nekadašnje SFR Jugoslavije.

Rođen 1950. u selu Paljuvi kod Uba, imao je teško detinjstvo, a kada je sa 11 godina pobegao na svoju prvu radnu akciju, počela je da se piše istorija.

Uporan i vredan kakav je od malena bio, u radu je pronalazio spas za siromaštvo u kakvom je proveo detinjstvo.

"Bili smo skromna i složna porodica", kaže Aca Traktor dok sa ponosom priča o roditeljima, koji su se mučili da deci namire osnovne životne potrebe. 

Sa nepunih 11 godina priključio se Brigadi sa Uba i otišao u Debar u Makedoniju na Saveznu radnu akciju i zadržao se tri meseca! Kako priznaje, maštao je da bude deo tog stroja sa zastavama. I postao je, ne samo deo, već vođa.

U čast čuvenog udarnika nedavno je objavljena knjiga "Ja, Aca Traktor", koja nije u prodaji, ali ima samo jedan cilj - da se ne zaboravi najveće ime čoveka, iz velikog progresa kada su studenti napravili Jugoslaviju, gradeći auto-puteve, pruge, zgrade, kuće i sve što je trebalo.

FOTO: PRINTSCREEN

Nema radne akcije u Jugoslaviji na kojoj nije bio, a išao je da pomaže i u inostranstvo. Svako ko je upoznao Acu Traktora i bio sa njim na radnoj akciji, ima samo reči hvale. 

Kažu, bio je "momak za sve". Nije bilo posla koji nije mogao da završi i sve je to radio ćutke, nikad ne pitajući "Zašto"? Takav je bio i kada je postao komandir.

Uvek pun energije i elana, ali i spreman za šalu i igru, kad god se povede kolo - Kozaračko. Bio je neumoran. Oni koji ga poznaju verovali su da Aca nikada ne spava, jer kad oni legnu, on je budan, a isto je i kada se ujutru probude. I uvek je u pokretu.

Svedoci onog vremena tvrde da je Aca Traktor neponovljiv lik!

Inače, Aleksandar Radojičić je ceo radni vek proveo za volanom autobusa GSP Beograd. Do poslednjeg dana i do penzije ostao je čestit, s uverenjem da je sebe dao za sve nas, za svakog Jugoslovena.

Jedan od inicijatora knjige o Aci Traktoru je i čuveni novinar i dugogodišnji urednik u Radio-televizije Srbije Vojkan Milenković. Najveća sreća bi mu bila, kaže, da Aca dobije nacionalnu penziju. Seća se godina kada je Aca bio vođa čuvene Brigade "Beograd".

- Svaki put i svage godine bih se sve više oduševljavao Acom, kao čovekom i akcijašem. Starao sam se da članovi brigade, ili radne akcije budu redovni gosti "Beogradske hronike". Tada sam vodio i jednu neobičnu politiku prema muzici. Ko ne dođe na moj poziv u naselje Radne akcije da uveče gostuje uz logorsku vatru i zabavi udarnike, nije mogao više da gostuje u Beogradskoj hronici. Skoro svi su se odazivali. Sećam se da su Vesna Zmijanac i Milan Babić, između ostalih, bili redovni gosti, ne samo da zabave učesnike, već su s ponosom uzimali lopate i krampove i pomagali - zaključuje Milenković i navodi da je nedavno sreo Acu Traktora.

- Na jednom skupu veterana video sam Acu. Ostao je isti, pošten, čestit vredan, jedan jedini Aca Traktor - podseća Milenković.