Zahvaljujući filmu Dragana Bjelogrlića to danas svi znaju. U Montevideu je naročito jako zasijala zvezda „El Grande Milovana", golmana našeg tima Milovana Jakšića Jakše. I, dok se o njegovim bravurama na terenu dosta zna, životna priča ovog fudbalera mnogo manje je poznata.
Ono što su o Milovanu Jakšiću Jakši videli milioni gledalaca u filmu Dragana Bjelogrlića "Montevideo" u velikoj meri je istina.
Jakša i kapiten reprezentacije Milutin Ivković Milutnac na Prvom svetskog prvenstvu u fudbalu uvršćeni su u idealni tim sveta, a čitav tim Jugoslavije prozvan je „evropskim Brazilcima“. Veliki deo popularnost koje je tim sa dalekog i nepoznatog Balkana uživao u Urugvaju ekipa je dugovala Milovanu Jakšiću i njegovim spekatakularnim golmanskim odbranama.
Ovaj rođeni Kolašinac toliko se dopao publici u dalekom Urugvaju da je, osim nadimka „El Grande Milovan“, dobio i svoju ulicu u Montevideu.
Knjižar koji je želeo da bude golman
Najvoljeniji golman reprezentacije Jugoslavije, Milovan Jakšić Jakša je i po povratku iz Urugvaja nastavio da brani za SK Soko, klub koji je 1931. godine promenio ime u BASK.
Branio je mrežu reprezentacije Jugoslavije na devet utakmica, poslednji put 1934. godine na prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke. U sezoni 1934/35. proveo je nekoliko meseci u Čehoslovačkoj gde je branio za Slaviju iz Praga.
Milovan Jakšić se ubrzo posle puta u Montevideo oženio Ljubicom Simić, igračicom rukometa iz Smederevske Palanke. Imali su dvoje dece, a ćerki su dali ime Sokolka u znak sećanja na tim u kome je Jakša igrao.
Po završetku golmanske karijere 1936. godine otvorio je knjižaru u Makedonskoj ulici i štampariju u Cetinjskoj ulici u Beogradu. Tu je proveo i Drugi svetski rat, a savremenici su zapamtili da je sarađivao sa partizanima i mnoge spasao logora na Banjici. Smrt Milutinca, svog dugogodišnjeg prijatelja i sadruga iz reprezentacije koga su Nemci streljali 1943. godine nikada nije preboleo.
Smrt koja je potresla sportski svet
Ironično, nakon 1945. godine upravo nove vlasti Milovanu Jakšiću su oduzele knjižaru i štampariju.
Ipak, i po povlačenju iz igre, Jakšić je ostao u fudbalskom svetu. Bio je dugogodišnji predsednik Saveza fudbalskih trenera Jugoslavije, a sa još nekoliko istomišljenikaosnovao je 1945. godine fudbalski klub Crvena zvezda. Postoji i priča da je upravo Jakša "kumovao" danas legendarnom klubu iz Ljutice Bogdana, dodavši da naziv "zvezda" koji su već bili usvojili i pridev "crvena".
Upravo za vreme gostovanja ovog kluba u Aleksandriji u Egiptu 1953. godine prestalo je da kuca srce "El Grande Milovana". Preminuo je od iznenadnog srčanog udara. Imao je samo 46 godina. Egipatska vlada mu je odala počast i ratna mornarica te države prenela je Jakšine posmrtne ostatke do jugoslovenskih voda, a vest o smrti najvoljenijeg golmana tadašnje Jugoslavije obišla je svet stigavši čak i do dalekog Montevidea.
Izvor: dnevno.rs
