Na tom mestu, gde je lokalizovan, kako navode u Nacionalnom parku „Fruška gora“, populacija ove biljke broji više hiljada jedinki i trenutno se nalazi u završnoj fazi cvetanja.

Fruška gora je botanički dobro istražena i do sada se smatralo da na njoj šafrani ne rastu, tj. nikada pre nisu otkriveni. To se, međutim, ipak desilo ove godine, i radi se o samo jednom mestu.

U Srbiji je zabeleženo da postoji oko 20 vrsta šafrana. To su ranoprolećne biljke koje se uglavnom mogu sresti na višim planinama gde prekrivaju planinske pašnjake i padine u rano proleće, često i na onim mestima gde se sneg još uvek zadržao. Uvek ih ima u velikom broju, a boja cveta je razlikuje od vrste do vrste. Mogu biti beli, žuti, ljubičasti ili šareno obojeni.

Samo tri vrste šafrana se gaje kao ukrasne biljke, a u svetu su šafrani najpoznatiji po začinu koji se pravi od prašnika jedne od tih specifičnih vrsta.