Mnogi ljudi odu sa ovog sveta bez sreće koju pričinjava ispunjenje poslednje želje. Supružnici koji se usled starosti i bolesti suočavaju sa smrtnom opasnošću izrazili su želju da poslednji put zajedno odu na obalu mora. Svoju nameru saopštili su Holanđaninu Kisu Veldburu koji čitavog života brine o ljudskom zdravlju. Reč je bolničaru koji je 20 godina radio kao vozač saniteta, a sada ispunjava poslednje želje najtežih pacijenata.
Dobrotvorna organizacija "Stichting Ambulance Wens" ispunjava radošću poslednje dane života najtežih bolesnika. Mogu se pohvaliti podatkom da su ispunili poslednju želju više od 14.000 smrtno bolesnih pacijenata.
Sve je počelo kada Veldbur pitao teško obolelog pacijenta Marija Stenafuta kako može da ga usreći. Penzionisani pomorac je bez razmišlanja rekao da želi da vidi luku u Roterdamu poslednji put. Veldbur nije gubio vreme. Organizovao je odlazak pacijenta do pristaništa, ali i poslednju plovidbu bivšeg pomorca.
Godinu dana kasnije Veldbur je zajedno sa svojom suprugom Ineke pokrenuo organizaciju koja čini sve kako bi usrećila najteže pacijente. Poslednjih godina organizuje brojna putovanja u Holandiji i čitavom svetu.
Želje pacijenata se razlikuju, a Veldbur se trudi da ispuni svaku. Pacijente je vodio na umetničke izložbe i fudbalske utakmice. Jednom tinejdžeru je pomogao da poseti Švajcarsku i prvi put se popne na visoku planinu.
- Svakoga dana vratimo osmeh na lice šest smrtno bolesnih osoba. Posao nije težak, a lepo je videti njihovu sreću. Vozili smo ih na mesta koja su kilometrima udaljena od bolnice i zajedno posetili veoma zanimljive destinacije - objašnjava Veldbur i priseća se momenta koji mu je najdraži:
- Upoznao sam ženu koja je zbog teške bolesti smeštena u dom za stara lica. Imala je samo jednu želju - da poslednji put vidi svoju kuću. Odveli smo je i videli neverovatan prizor. Sat vremena je bez reči razgledala svoj dom pre nego što se vratila u zdravstvenu ustanovu. Dva dana kasnije je preminula. Njena želja bila je jednostavna, a u isto vreme veoma lepa i jedinstvena - objašnjava Veldbur.
Pacijenti najčešće žele da poslednji put vide omiljeno umetničko delo.
Veldbur ih je mnogo puta vodio u muzej kako bi uživali u prizorima koji ih oduševljavaju.
Nedavno je sa jednim pacijentom posetio Rajksmuzeum u Amsterdamu, gde su uživali u izložbi Rembrantovih dela.
Dvojica velikih najvijača Ajaksa poslednji put su uživo gledali utakmicu voljenog kluba.
Jedna bolesna baka želela je da vidi tek rođenog unuka, a druga je zahvaljujući Veldburu otišla na svadbu svog unuka.
U većini slučajeva pacijenti su vezani za krevet, pa ih je nemoguće transportovati bez nosila hitne pomoći. Pacijentima je najčešće neophodna celodnevna nega, a za to su zaduženi volonteri. U Veldburovoj organizaciji ih ima 270.
- Ne pomažemo samo pacijentima, već njihovim porodicama i prijateljima da zajedno steknu lepe uspomene. Znamo da im ne možemo mnogo pomoći u lečenju, ali osećaj je divan kada im radošću ispunimo poslednje dane života - objašnjava Veldbur.
Izvor: Telegraf/Njujork post
