Belopalanačko selo Divljana, na pet-šest kilometara od varošice, u pitomini suvoplaninskog masiva koji se uzdiže na zapadnoj strani, moglo bi da postane svetska atrakcija i mesto gde još uvek opstaje nastarije drvo na Balkanu.
Hrast kitnjak, koji je u ovom kraju među svetom poznat kao "Miro", što će reći sveto mesto koje treba poštovati i prilaziti mu sa strahopoštovanjem, prema nekim podacima star je 1.000 godina.
Da li je stvarno zasađen u vreme cara Samuila, početkom drugog milenijuma, ili je samonikla biljka, ostaće tajna. Nije tajna da procene Zavoda za zaštitu prirode kažu da je star bar 700 godina, ali da nije moguće precizno odrediti starost zbog velike šupljine unutar stabla.
Svedok milenijuma u unutrašnjosti je počeo da trune, pa se može ući u šupljinu i kroz stablo videti parče neba. Po obimu ima oko 6,3 metra, u prečniku nešto preko 2 metra, a ogromna krošnja i dalje lista i privlači pažnju slučajnih prolaznika i namernika, kao i turističkih poslenika iz Palanke, kojima je cilj da se ovaj kitnjak proglasi najstarijim drvetom na Balkanu.
Hrast kao svedok milenijuma
Foto: TO Bela Palanka
Direktor Turističke organizacije u Beloj Palanci Miloš Lilić kaže da je kod nadležnih institucija ova inicijativa pokrenuta, jer je reč zaista o pravoj prirodnoj retkosti. On dodaje i da će ova organizacija i lokalna vlast, sa svoje strane, učiniti sve da stablo što duže živi, prkosi vremenu i ostane budućim generacijama.
Generacije meštana u selu su se uvek bogobojažljivo odnosile prema svom drvetu "Miro". Niko i nikada odavde kući nije odneo ni suvu grančicu, nakon oluje, jer je strah od prokletstva i skrnavljenja ovog mesta stalno prisutan.
- Ispod stabla su se okupljali u vreme seoskih slava i preslava, u vreme razmirica i burnih događaja. Prema narodnom verovanju, energija kitnjaka je isceliteljska: može biti lek za neku zdravstvenu nevolju, može skinuti zle čini i odagnati zle namere, pa otuda i veliko poštovanje prema hrastu. Nažalost, tokom minulih vekova bilo je i onih koji su verovali da se u korenu stabla krije veliko tursko blago, da je hajdučija ovde takođe krila pokradene tovare zlata, pa su tragači za starim zlatom ovde malo-pomalo iskopali rupu i od tada je, unutar stabla, krenula trulež. Na svu sreću, nedaleko od njega je još jedan kitnjak star oko pola milenijuma, tako da se može reći da je svedok milenijuma ostavio svoje potomstvo - kaže Nemanja Milošević, hroničar iz Bele Palanke.
Bela Palanka i Divljana su na čuvenom Vija militarisu, rimskom vojnom putu, a danas kraj Koridora 10. Ovaj kraj je, inače, poznat i po srednjovekovnom manastiru Svetog velikomučenika Dimitrija, iz 14. veka, zadužbini braće Mrnjavčevića.
Izvor: srbija danas
