– Sad, kad pogledam prve igračke koje sam napravila, vidim da sam ‘ubadala gde sam stigla’. Tad sam prvi put uzela heklicu u ruke i baš te prve, sovica i sneško, su mi najomiljenije. Kad sam ih završila, objavila sam slike na Instagramu i dobila porudžbine. Uopšte nisam planirala prodaju i da mi to bude posao – kaže Slađana.
Ceo život čekala na odlazak u Afriku
„Mislim da sam tamo trebala da se rodim“, kaže Novosađanka.
Slađana Obeng godinama pravi različite igračke – lutkice, životinje, torbice i druge oblike od konca, a sve što je bilo potrebno da počne je želja.
„Jednostavno sam poželela da sama isheklam igračku kao tu što sam kupila za mog sina. Našla sam na Jutjubu šta mi treba, kupila konac i počela.“
Novac uplaćuje u dobrotvorne svrhe
Muža Regana Obenga, 24-godišnjeg fudbalera, prati i često menjaju adrese zbog njegovog posla, pa trenutno žive u Hrvatskoj, gde on igra. I ona svoj posao „nosi u koferu“.
„Druge žene fudbalera pozitivno reaguju kad čuju da radim i šta radim iako mi nije smisao posla zarada. Ipak, kad prodam igračke novac uplaćujem u dobrotvorne svrhe. Od prvih prodaja kupila sam pribor za školu za decu u Gani i na Kosovu i Metohiji, a trenutno pravim igračke za decu kao božićne poklone.“
Ashaga-handmade
Medvedići, hobotnice, srca, torbice i drugi šareni vezovi veštih Slađaninih ruku „kao da sami“ nađu svoj put do vlasnika.
Kaže da ne može uvek da ispuni sve narudžbine, jer jednu igračkicu pravi po nekoliko dana. Trenutno zbog trudnoće radi usporenije, ali svaka igračka ima svoj put „u prave ruke“, a Slađa na svaku stavi i pisanu poruku.
Igračke je nazvala Ashaga-handmade po nadimku svog supruga iz Gane. Regan je, inače, igrao fudbal i za srpske superligaše Čukarički i Napredak.
„Mi smo mali dokaz kako funkcioniše zajednica različitih vera, nacije i rasa. Ponosna sam Srpkinja, udata za Afrikanca. Imamo sina Petar Jordana i drugo dete na putu“, rekla je ona za kraj razgovora.
Izvor: Superžena/Foto: Luftika
