Sedmogodišnji dečak nastradao je u Pančevu usled udara groma, a to je tek početak tragedija koje je grmljavina ovih dana izazvala u Srbiji.
Statistika govori da tokom godine od udara groma strada 10 osoba. Najviše grmljavine ima tokom maja, juna, jula i avgusta - od pet do 10 dana, dok grmljavine u Srbiji tokom januara nije bilo više od jedne decenije. Šta onda raditi u ovom periodu kako bismo se zaštitili?
Odgovor na ovo pitanje za RTS daje prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.
U Pančevu je od udara groma ispred kuće stradao sedmogodišnji dečak, jednoj porodici kod Jagodine potpuno je izgorela kuća, dok je jednom seljaku u Valjevu stradalo devet ovaca, a dr Vladimir Đurđević ističe da je najvažnije skloniti se sa otvorenog prostora.
Najbolje je ući u neki zidani objekat. Ako vam kuća ili neka zgrada nije u blizini, dobro je ostati u zatvorenom automobilu.
Poluotvoreni prostori, poput nadstrešnica ili autobuskih stanica nisu dobar zaklon od groma. Ne treba stajati pored električnih stubova ni visokog drveća. Ako baš nemate gde da se sklonite - čučnite!
Činjenica da je mališan u Pančevu stradao na kućnom pragu, pokazuje da na otvornom nema zaklona koji je sto posto siguran.
"Najbolje je pratiti vremensku prognozu i ako je za popodne najavljeno neko nevreme, grmljavinske nepogode, u tom slučaju ne treba planirati aktivnosti koje možemo da odložimo, tako da možemo da budeme sigurni, odnosno blizu nekog zatvorenog objekta ili kuće u kojoj možemo da se sakrijemo", objašnjava profesor Đurđević.
Suprotno raširenom verovanju, sasvim je bezbedno koristiti mobilni telefon dok grmi. Naravno, ako ste u zatvorenom prostoru. Međutim, trebalo bi da se klonite fiksnih telefona!
"U slučaju udara groma, ta energija može da prođe kroz vodove i stigne do slušalice. Tako da, ako ste u kući, slobodno koristite mobilni telefon u toku oluje. Nije dobro puniti mobilni telefon jer uređaj može biti oštećen", napominje profesor Đurđević.
Gumena obuća se preporučuje naročito onima koji rade na otvorenom, u polju na primer, jer ona predstavlja neki vid izolacije. Tako da, ukoliko se i "desi nešto strašno", kako kaže dr Đurđević, posledice će biti manje.
Narodne umotvorine koje se odnose na grmljavinu nisu naučno potkrepljene.
"Priča da grom ne može da udari dva puta na isto mesto nije tačna, kao ni priča da grom neće u koprive. Dešavalo se da u roku od dvadesetak sekundi grom nekoliko puta udari u isto mesto", napominje profesor Đurđević.
Važno je imati na umu da na otvorenom nema apsolutno zaštićenog mesta. Čak i kada se nalazite u okruženju visokih objekta, može da se desi da grom udari u mesto koje nije najviša tačka.
Izvor: espreso.rs
