Ignjat Bajloni je rođen je u mestu Litomišlu u Češkoj, u to vreme Habzburškoj monarhiji, gde je izučio kožarski zanat i radio zajedno sa bratom. U potrazi za boljim životom odlučio je da se odseli u Ameriku, ali ga sestra i zet Antonjin Njemec (češ. Antonín Němec) koji su već bili u Srbiji, nagovaraju da se sa porodicom doseli kod njih.
Nakon dolaska u Srbiju 1855. godine nastanjuje se negde na Topčiderskom brdu i da radi svoj kožarski zanat uz nešto povrtarstva.
Njegov najstariji sin Jakov izučio je bačvarski zanat u jednoj bečkoj pivari, a u Beogradu je radio kod bačvara Kincela. Drugi po rođenju sin, Anton izučio je mlinarski zanat kod svog ujaka Njemeca, koji je držao u zakup državnu vodenicu u Bratincu na Mlavi. Treći sin, Venčeslav, zvani Vasa, ostao je uz oca, dok se najmlađi Jovan školovao na Vojnoj akademiji.
Foto: Twitter
U periodu 1858 — 1878. Bajlonijevi su držali gostionicu na Hajduk Veljkovom vencu. Ovu zgradu na Tobdžijskoj pijaci kupio je Antonjin Njemec od izvesnog Milosava Pazarca, dovršio je i dao Ignjatu na upravljanje.
Godine 1869. Bajloni kupuje zapuštenu državnu vodenicu na Mlavi u Malom Crniću, koju kasnije dobija na upravu njegov sin Anton, a koji je posle zanata kod ujaka bio na praksi po mlinovima u inostranstvu. Bajloni je kupio i 30 ha zemlje na kojoj se bavio poljoprivredom (uzgajao je goveda i svinje i potom ih prodavao u Budimpešti).
Otkupio je malu ručnu pivaru, na čijem je mestu kasnije sagrađena velika pivara opremljena najmodernijom opremom poznatih svetskih fabrika, koja je među prvima koristila električnu energiju Beogradske električne centrale a već 1900. na svetskoj izložbi u Parizu osvojila je značajne nagrade za svoje proizvode. Godine 1870. počinje izgradnja parnog mlina koji je završen i pušten u rad dve godine kasnije pod imenom Ignjat Bajloni i sinovi (premda su vlasnici bili samo sinovi, jer je Ignjat Bajloni u međuvremenu umro).
Porodična grobnica Bajloni se nalazi na Novom groblju u Beogradu.
Bajloni je značajno doprineo napretku Beograda. Bajlonijeva pijaca u Beogradu jedino je mesto koje podseća na ime ove beogradske porodice Bajloni. Koliko god da je ova porodica bila naširoko poznata, najstarija ćerka Gordana živela je izolovano u jednom zamku u Lisabonu.
Iako je ostvarila zapaženu poslovnu karijeru, a bila je i kolekcionar vrednih umetničkih predmeta malo se zna o njenom životu. Bila je obrazovana, lepa, bogata i drugačija, a nikada nije želela da govori o prošlom životu svoje porodice.
Njen otac Iganjat Bajloni bio je na čelu ove trgovačke porodice, a sva imanja oduzeta su im nakon početka rata 1941. godine. Tada je ova porodica otišla iz zemlje i nikada se nije vratila.
Jedna od retkih fotografija Gordane Bajloni, iz kolekcije Miloša Jurišića, zabeležena je u bašti Bajlonijeve vile u Kneza Miloša na kojoj je pozirala sa svojim psom.
Izvor: Stil
