U početku misliš da će ti to nešto donijeti, s vremenom se i navikneš na to, ali na kraju shvaćaš da s time samo gubiš sebe. Gubiš svoj „ja“ da bi zadovoljio tisuće drugih koji ti se nikada neće otvoriti, koji nikada neće napraviti za tebe ono što bi ti napravio za njih. Kada uđeš u taj začarani krug shvatiš na kraju da si vezan za razmišljanje drugih, štoviše da ovisiš o njemu.

Život počinje tek onda kada prestaneš ugađati drugima. U početku misliš da je ljudima do tebe stalo, ali s vremenom ti ljudi u svom ponašanju stvarno pokažu koliko im je do tebe stalo. Gubiš tako svoje snove jer se moraš prilagođavati njihovim snovima, gubiš tako svoje izvorne osjećaje jer ne smiješ povrijediti njihove, gubiš tako svoj stav jer se ne smiješ suprostaviti njihovom, a onda se na koncu pitaš zašto si nesretan.

Život počinje tek onda kada prestaneš ugađati drugima. Ali do toga treba doći, ponekad prođe pola života dok shvatiš tu jednostavnu istinu i pitaš je zašto nisi razumio prije.

Možda si mislio da to radiš zato što si čovjek velikog srca pa trebaš pomagati drugima, ali na kraju shvatiš da pomaganje nije ispunjavanje nečijih prohtjeva i svakojakih želja, i da je to što drugome činiš njemu potpuno svejedno pa ako ti nećeš potražit će novu žrtvu.

Treba jednom početi sebe gledati, razmišljati iz perspektive vlastitoga srca. Tek kada počneš poštovati sebe, moći ćeš i drugoga poštovati. Potraži svoju sreću u mogućnostima koje ti život pruža dajući sebi šansu da svakoga dana počneš ispočetka koliko god pogreška jučer napravio. Ne moraš zadržati sve ljude koje sretneš u svom život, samo zadrži svoju jedinstvenost i originalnost i oni pravi će s tobom ostati.

Izvor: Atma