„Čovek nema većeg neprijatelja od samog sebe. Čovek traži na prinudan način i u strahu od sebe samog neprijatelje van sebe da bi mu bilo lakše da sopstveno Zlo projicira na nekog drugog.
Ali, kada ostane jednom sam sa sobom, moraće da se razračuna sa sobom. U samoći on to mora da učini, u potpunoj samoći, jer će tek tada primetiti da nije sâm i da nikada nije bio sâm.
Razgovor sa samim sobom uvek je bio razgovor sa Ti, dijalog. Zar i dete najpre ne kaže Ti, pa tek onda Ja!
Tada, uistinu, počinje prava individuacija, i iz te strašne unutarnje borbe sa Zlom u sebi, ma otkuda to Zlo dolazilo, dolazi sloboda i iz slobode odlučivanje i iz odlučivanja odgovornost i sa odgovornošću ozarenost što znači početak ne nadčoveka, nego Čoveka.”
Vladeta Jerotić
Izvor: Zelena učionica
