Ako krenemo od toga da preterano vezivanje za individualne vrednosti, do nivoa zavisnosti od njih, dovodi do pojave unutrašnje agresije, a ova do “oštećenja” duše i bolesti, poznati ruski iscelitelj, pisac i psiholog, koji je izradio integralnu metodu duhovnog čišćenja i izlečenja od teških oboljenja, Sergej Nikolajevič Lazarev je dao globalnu podelu tih vrednosti, i to u dve osnovne grupe.

Lazarev je zaključio da se bolest razvija više godina i da je rezultat uzajamnog delovanja čoveka sa određenim događajima u njegovom životu.

Posmatrajući bolest kao posledicu, traži njen uzrok.

S.N. Lazarev se nije zaustavio samo na opisivanju uzroka bolesti, već je dao sjajnu terapeutsku, efikasnu metodu izlečenja od teških bolesti.

Analizom, molitvom, pokajanjem, preispitivanjem životnih situacija kada smo izrazili najveću unutrašnju agresiju, stres, konflikt sa sobom i okolinom, ali ovaj put sa saznanjem da je to bila samo volja Božja u svrhu spasenja i očišćenja naše duše i s osećajem prema Bogu. 

Vraćajući se tako, mnogo puta ako treba, na stresni događaj, ovaj put s novim osećajem u srcu, pacijenti su se oslobađali od bolesti, jer su time otklanjali nužnost njenog daljnjeg postojanja.

Lazarev u svojim stručnim knjigama opisuje rad s pacijentima u kojima otvoreno i iskreno opisuje svoje uspehe i neuspehe u kojima vidimo i njegov individualno-duhovni uspon i razvoj.

Pacijenti koji su kako Lazarev navodi -“okovani” i čije su duše postale zavisne od obe niže objašnjene grupe tih vrednosti su u pravilu bolovali od teških bolesti koje su im dolazile kako bi se po njemu, njihova duša spasila od daljnjeg sakaćenja.

Prva grupa: Zavisnici od međuljudskih odnosa

U tu grupu uvršćeni su ljudi koji se poistovećuju s porodicom do nivoa zavisnosti od nje.

To su ljudi koji zavise od odobravanja i ljubavi drugih, ljudi koji se bolesno vežu za svog partnera.

Oni idealizuju individualnu ljubav, izražavajući pri tome, po rečima Lazareva “pretenzije” ili očekivanja prema bližnjima, padajući tako u sve veću zavisnost.

Time bivaju sve ranjiviji i osetljiviji, te postaju nesposobniji da podnesu i najmanju uvredu od strane voljenih osoba.

Sve to rađa otrovnu ljubomoru, kao dominantnu negativnu karakteristiku tog tipa ljudi, koja dovodi do unutrašnje agresije i bolesti.  

Druga grupa: Ljudi koji se samo okreću sebi

To su ljudi koji isključivo teže svom ličnom intelektualnom i ostalom usavršavanju.

Ljudi koji teže moćima, postizanju savršenstva u svim aspektima, razvijanju individualnih sposobnosti.

Za takvu osobu svrha života nije njegova porodica, već status,  karijera, posao, osobna aspiracija.

Što se pojedinac više veže za te vrednosti, to je razdražljiviji i sve je manje u stanju da podnese bilo kakav neuspeh i poniženje sebe kao vođe i sposobne jedinke.

To rađa gordost, oholost, taštinu.

Unutrašnja agresija, koja se javlja kao posljedica prekomerne oholosti ili gordosti, dovodi do pojave određenih bolesti, koje je Lazarev prepoznao tokom rada s pacijentima.

Interesantno, zar ne?

(Family.rs)