Nakon što je 1957. godine primio Nobelovu nagradu za književnost, Alber Kami je svom učitelju napisao pismo u kom mu se zahvaljuje.
Alber Kami (1913-1960) francuski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. godine, odrastao je u siromašnoj francuskoj porodici u Alžiru.
Otac mu je poginuo u bici na Marni, te je njegova nepismena i delimično gluva majka morala svoju decu da odgaja sama, kako je znala i umela. Alber je sebe našao u školi. Ogromnu pomoć i veliki uticaj na formiranje ovog siromašnog dečaka imao je njegov učitelj Luj Žermen.
On mu je nesebično pomogao, a dečak je, postavši pisac ovenčan Nobelovom nagradom za književnost, znao kome treba da se zahvali.
"19. novembar 1957.
Dragi gospodine Žermen,
Sačekao sam da se komešanje koje se ovih dana podiglo oko mene malo smiri pre nego što Vam se obratim iz dubine duše. Upravo mi je dodeljena isuviše velika čast, čast koju niti sam tražio niti joj težio.
Ali kada sam čuo vest, moja prva misao, nakon moje majke, bili ste Vi. Bez Vas, bez te brižne ruke koju ste pružili malom siromašnom detetu kakvo sam ja bio, bez Vašeg podučavanja i primera, ništa od ovoga se ne bi desilo.
Ne polažem previše na ovakvu vrstu časti. Ali ona mi makar daje priliku da Vam kažem šta ste bili i šta ste još uvek za mene, i da Vas uverim da Vaš trud, Vaš rad i velikodušno srce koje ste u njih uneli još uvek žive u jednom od Vaših malih đaka koji, uprkos godinama, nikada nije prestao da bude Vaš zahvalan učenik.
Grlim Vas svom snagom.
Alber Kami "
Izvor: penzin.rs
