Seljak, po imenu Pahomije, uveren je da će postići veliki uspeh kada konačno stekne toliko zemlje koliko je imaju veleposednici, najveća elita ruskog plemstva.

To je bio njegov cilj. Došao je dan kada je dobio začuđujuću ponudu – biće nagrađen, bez ikakvog troška, tolikom zemljom koliko može da obuhvati trčeći u jednom danu od izlaska do zalaska sunca.

Pahomije prodade sve svoje vredne stvari samo da bi stigao do tog udaljenog mesta odakle je stigla ta velikodušna ponuda. Posle mnogo nevolja on stiže i dogovori da već sutradan ostvari svoju veliku priliku.

Od početka Pahomije je počeo da trči opasnom brzinom. Jureći po blistavom jutarnjem suncu, njegov cilj mu je neprestano bio pred očima. Trčao je po nesnosnoj vrućini ne gledajući ni levo ni desno. Celog dana nastavio je istim tempom, ne zaustavljajući se ni zbog jela, ni zbog pića, ni zbog odmora.

Sa svakim korakom, njegov posed je postajao sve veći. Konačno, kada sunce zađe iza horizonta i mrak prekri zemlju, Pahomije posrćući dođe do kraja. Pobeda! Njegov cilj je bio ostvaren. Uspeh.

A onda, sa poslednjim korakom, Pahomije pade mrtav od iscrpljenosti.

Sve što mu je na kraju od zemlje sada trebalo, bilo je onih dva metra iznad njega.

Lav Tolstoj