Studenti su zapitkivali svog profesora zašto nikad nije imao suprugu.

- Vi ste tako mudri i iskreni. Svi vas poštuju, žele da vas oponašaju i slede. Ali ipak, sve nas jako zanima jedna stvar, zašto se još uvek niste oženili?

Profesor, zatečen ovim pitanjem, u početku se snebivao, ali ubrzo je počeo da se otvara.

- Vidite, ja sam uvek tražio savršenu ženu - uzvratio je.

- U tom traženju, proputovao sam mnogo zemalja. Jednom sam voleo jednu prelepu devojku. Bila je neverovatno, neverovatno lepa. Nijedan muškarac nije mogao da odoli njenoj lepoti. Ali nažalost, njena duša nije imala takvu lepotu, pa smo se nakon izvesnog vremena i razišli - nastavio je profesor.

- Posle toga sam sreo još jednu mladu devojku. Ona je bila i lepa i pametna i obrazovana. Ali nažalost, karakteri su nam bili potpuno različiti i morali smo prekinuti našu vezu. Video sam od tada mnogo predivnih žena, ali ja sam još uvek tragao za onom svojom savršenom - zbunio je studente ovakvim odgovorom.

- I šta se dogodilo, zar niste nikada sreli takvu? - upitali su ga ponovo.

- Jesam. Sreo sam je! Jednog dana pojavila se baš takva: savršena žena - pametna, lepa, očaravajuća, produhovljena, elegantna, dobra…prostim rečima savršenstvo - rekao je profesor.

- I tada ste se oženili?! – oduševljeno i nestrpljivo upitaše studenti.

- Ne! Na moje veliko razočarenje, ispostavilo se da ona traži savršenog muškarca. Mnogi traže savršenstvo kod drugih, ali ne rade na svom savršenstvu - zaključio je on.