Imala baba u šumi kuću i u kući petla i mačka. Kad je baba umrla, ostali su u kući samo mačak i petao. Oni su se lepo slagali i voleli kao braća.

Jednoga dana pođe mačak u šumu da traži štogod za ručak. Petlu reče:
- Ne šali se da izlaziš iz kuće dok ja ne dođem, jer može doći lisica, pa će te odneti.

Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim mačak ode, dođe lija pod prozor i stade pevati:
       Petliću, petliću,
       crveni fesiću,
       zeleni repiću,
       donela ti teta
       pšenice belice,
       hodi pojedi!

Prevari se petao, izlete kroz prozor, a lija ga zgrabi za vrat, pa pobeže u šumu.
Stade petao kukati:
       Maco, braco,
       lija mene davi,
       hodi me izbavi!

Kad mačak iz šume ču petlovo dozivanje, on potrča u pravcu odakle je glas dolazio, pa sustiže lisicu i stade je grebati po licu i očima. Lisica se uplaši, ispusti petla i pobeže. A mačak odvede petla kući.

Drugog dana pošao je mačak opet u šumu da traži štogod za ručak, a petlu reče:
- Ne šali se da izlaziš iz kuće dok ja ne dođem, jer može doći lija da te odnese.
Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim mačak ode, dođe lija, stade pod prozor i poče pevati:
       Petliću, petliću,
       crveni fesiću,
       zeleni repiću,
       donela ti teta
       pšenice belice,
       hodi pojedi!

Prevari se petao, izlete kroz prozor, a lija ga zgrabi za vrat, pa pobeže u šumu.
Petao opet poče kukati:
       Maco, braco,
       lija mene davi,
       hodi me izbavi!

Kad to ču mačak iz šume, on opet potrča u pravcu odakle je glas dolazio, sustiže lisicu i poče je grebati po licu i očima. Lisica se uplaši, ispusti petla i pobeže. Mačak opet dovede petla kući.

Trećeg dana pođe opet mačak u šumu da traži štogod za ručak, a petlu reče:
- Ne šali se da izlaziš iz kuće dok ja ne dođem. Može doći lisica da te odnese, a ja neću čuti, jer ću ići daleko.
Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim ode mačak, dođe lija pod prozor i stade pevati:
       Petliću, petliću,
       crveni fesiću,
       zeleni repiću,
       donela ti teta
       pšenice belice,
       hodi pojedi!

Ali petao ne htede izaći. Tad se lija sakri iza kuće, pa opet zapeva:
       Petliću, petliću,
       crveni fesiću,
       zeleni repiću,
       donela ti teta
       pšenice belice,
       hodi pojedi!

Ne može petao da miruje, nego sve više naginje glavu kroz prozor da vidi gde to lija peva.

A lija njega za vrat cap-carap, pa pobeže u šumu.

Petao je opet dozivao mačka:
       Maco, braco,
       lija mene davi,
       hodi me izbavi!

Mačak ga nije čuo.

(Family.rs)