Vaspitana sam tako da sve gledam kao dobro ili loše. Nije tu bilo nijansi, odstupanja. Opterećena lošim, nisam primećivala dobro.

Na primer, tokom nekih životnih iskušenja, bila sam toliko očajna da sam jedva preživela. Tragedija i "kraj sveta" za mene je bilo kada je muž ostao bez posla. Mislila sam da ćemo biti socijalni slučajevi, da ćemo morati da prodamo kuću. Ali, nakon par meseci on je našao bolji posao, dosta plaćeniji.

U promenama raspoloženja išla sam iz krajnosti u krajnost, a onda sam pročitala ovo:

"Otac i sin su živeli sami u starom kineskom selu. Imali su jednog konja. Jednog dana konj je nestao.  Komšije su došle da ih teše rečima da im je žao što im se u životu desila tako loša stvar.

"Zašto mislite da je to toliko loše?" - upitao je otac.

Sledećeg dana, konj se vratio i sa sobom doveo krdo divljih konja. Otac i sin su otvorili štalu  i konji su ušli.

Nakon par dana, sin je pokušao da jaše divlju kobilu, pao je i slomio nogu. Komšije su ponovo došle: "Tako nam je žao što vam se desila ta grozna stvar! Mladić dugo neće moći normalno da hoda!"

"Kako znate da je to baš toliko loša stvar?"- upitao je mirno otac.

Nekoliko dana kasnije svi sposobni muškarci mobilisani su za vojsku.  Pošto je bilo ratno stanje, mnogi se više nikad nisu ni vratili kućama. Kako je mladić polomio nogu i nije mogao da ustane, nije bi ni mobilisan za tu vojsku."

***

Poenta ove priče je da Bog ima svoje razloge. Sve što vam se dešava u životu treba da posmatrate iz ovog ugla: Ko zna za šta je to dobro!

Naviknite se da u svakom slučaju razmišljate pozitivno i život će vam biti mnogo lakši.

(Stil.kurir.rs)