Ovo je priča o dva prijatelja koji su se igrom slučaja našli u pustinji. Hodajući tako ko zna već koliko časova počeli su da se svađaju. Nakon duge i mučne rasprave, jedan je udario drugoga. Udareni se osetio jako povređeno, ali je bez reči napisao ovo na pesku:
“Danas sam dobio udarac od mog najboljeg prijatelja.”
Produžili su tako sve dok nisu konačno stigli do jedne oaze.
Odlučili su da se okupaju odmah. Onaj što je dobio udarac zamalo što senije udavio kupajući se, ali život mu je spasio onaj drugi.
Kad je došao sebi, taj što se zamalo nije udavio, urezao je u jednom kamenu ovu rečenicu:
“Danas mi je najbolji drug spasio život!”
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je:
“Kad sam te udario ti si napisao na pesku, a sad graviraš u kamen, zašto?”
Drugar mu je odgovorio:
“Kad neko napravi nešto loše, to treba da zapišemo na pesku da bi vetrovi izbrisali, ali kad neko uradi nešto dobro, to treba da izgraviramo na kamenu da ništa ne može da ga izbriše!”
Nauči se da zapisuješ rane na pesku, a sreću ugraviraj u kamen.
