Profesor je svakom studentu dao balon, koji je trebalo da naduvaju, na njemu napišu svoje ime i ubace ga u hodnik. Kad su svi to uradili, izmešao je balone i studentima dao 5 minuta da pronađu vlastiti balon.
U tom užurbanom traženju, niko nije pronašao svoj balon.
Razočaranje je bilo vidljivo na licima učenika pa im je profesor predložio da uzmu prvi balon koji im je pri ruci i predaju ga osobi čije je ime napisano na njemu.
Za manje od 5 minuta svako je dobio svoj balon.
Nakon svega profesor je studentima pojasnio svoj eksperiment: „Ovi baloni su poput sreće. Mala je vjerojatnost da ćemo je naći ako svatko traži samo svoju sreću ne obazirući se na druge. Ali ako nam je zaista stalo te obratimo pažnju i na tuđu sreću, u konačnici ćemo pronaći i svoju.”
