Civilizacija Maja, koja je šet vekova cvetala u području koje danas obuvata delove Meksika, Belizea, Hondurasa, El Salvadora i Gvatemale, razvila je metode lečenja koje imaju svoje mesto u današnjoj holističkoj medicini. Razvili su i nekoliko recepata recepata za zdrav i harmoničan život.
Za Maje, suštinu zdravlja je predstavljala ravnoteža - dok je bolest smatrana njenim poremećajem. Da bi takvu neravnotežu izlečile, Maje su kombinovano koristile lekovite trave, sopstvene oblike masaže i akupunkture, hidroterapiju i molitvu.
Majanska holistička tradicija lečenja je medicinsko - religiozna, što znači da su podjednako lečili bolesti tela i duše, spoznajaući njihovu uzajamnu povezanost. Majanski iscelitelji prvenstveno su nastojali da uravnoteže protok č’ulel, odnosno životne energije u telu, po čemu majanska medicina veoma podseća na kinesku.
Iscelitelji, odnosno h’men, igrali su centralnu ulogu u zajednici Maja. Posedovali su široko znanje o raznim isceliteljskim sredstvima i koristili su ih da osobe oslabljenog zdravlja ponovo dovedu u ravnotežu.
Među urođeničkim stanovištvom, ova tradicija je nastavila usmeno da se prenosi kroz mnoge generacije, tako da je neki iscelitelji mađu današnjim potomcima Maja i dalje praktikuju, naročito u oblasti Meksika poznatoj kao Jukatan.
Tokom 2600 godina Maje su redovno konzumirale čokoladu. Arhelolozi su pronašli ostatke čokolade u drevnim posudama, i smatraju da su Maje čokoladu pile 1000 godina ranije nego što se to nekad verovalo.
Kakao je bio redovan sastavni deo njihove ishrane - neki tvrde čak i da su njime začinjavali svaki obrok - i održavao ih je u dobrom zdravlju. Bio je napitak običnih ljudi, i hrana bogova i vladara, o čemu svedoči i njegovo naučno ime - Theobroma cacao - “hrana bogova”.
Kakao i proizvodi od njega puni su flavanola, antioksidansa koji štiti srce i mozak i nalazi se još i u crvenom bobičastom voću, crnom vinu i čajevima. Kakao je bogat magnezijumom, mineralom važnim za mnoge telesne procese, a takođe i kalcijumom, gvožđem, bakrom, cinkom i natrijumom.
Jaka vera u prirodne cikluse rađanja i umiranja unosila je smisao i strukturu u život Maja i predstavljala je osnovu njihovih verskih ubeđenja.
Maje su verovale da se ništa nikada zaista ne “rađa” niti zaista” umire”, i to verovanje je nadahnulo njihov stav prema bogovima i kosmosu.
To otelovljava i njihov bog kukuruza, koji je u vreme žetve bivao obezglavljen, da bi se ponovo rodio u vreme setve. Život u skladu sa takvim duhovnim verovanjima donosi niži nivo sresa, bolje mentalno zdravlje, i duži životni vek.
Maje su bile jedna od prvih kultura koja je držala životinje kao ljubimce. U najstarijem periodu svoje civilizacije pripitomili su pse i ćurke, i držali su ih u svojim naseobinama, ćurke možda i zbog ishrane, a pse kao pratioce i radi društva. Poznato da bliskost sa ljubimcem snižava krvni pritisak i nivo holesterola, popravlja raspoloženje i leči usamljenost.
Najnovija istraživanja pokazuju da su drevne Maje imale dovoljno usavršen sistem vodovoda i kanalizacije da bi umele da stvore vodeni pritisak i da su mogle da obezbde tekuću vodu u kućama, fontane i higijenske toalete.
Blizina vode i njeno obilje nisu, međutim, bili samo funkcionalni, već su fontane i česme ljudima služile i da se bolje i prijatnije osećaju, a poznavali su i lečenje hidroterapijom.
U majanskoj kulturi, porodica je bila važna. To se nije toliko odnosilo na klan i pleme, koliko na porodično domaćinstvo, koje je mogla da čini jedna ili više porodica u bliskim rodbinskim vezama. Jake porodične veze i dobri odnosi u porodici čine da se bolje osećamo, jačaju imunitet i produžavaju život.
Izvor: D. Milojković / blic.rs
