Ostao je upamćen po brojnim ulogama, ali i blagoj naravi. Legenda srpskog glumišta, Ljubiša Samardžić je preminuo 8. septembra 2017. godine posle duge i teške bolesti.
Poslednjih godina retko se pojavljivao u javnosti. U decembru 2016. primljen je u Klinički centar Srbije, gde je imao operaciju na mozgu, nakon čega je pušten na kućno lečenje.
Vest o njegovoj smrti je pogodila mnoge. Ljubiša Samardžić je važio sa dobrog čoveka blage naravi, kojeg je publika volela, a kolege poštovale.
Ostale su upamćene, i dan dansa se prepričavaju reči koje je izgovorio u jednom intervjuu 2015. godine. Kada su ga pitali šta je to najvažnije u životu, ovako im je odgovorio:
"Biti čovek. Onaj koji ima reč. Koji brani istinu i pravdu. Setite se da Biblija počinje rečima: “U početku beše reč” ", rekao je on. I zaista, o ovome treba razmišljati i voditi se njegovim rečima.
U istom intervjuu osvrnuo se i na svoj život i karijeru i rekao:
"Odrastao sam u čestitoj rudarskoj porodici, rano ostao bez oca, divio se majci, "tigrici", koja nas je izvela na put sa mizernom rudarskom penzijom. A bilo nas je troje dece. Iz takvog detinjstva shvatio sam da sirotinja nije najstrašnija stvar koja može da se desi u životu. Kako sam rastao sa svakodnevnim dramama kraj rudnika i kada su zlohudne sirene najavljivale zlo u jamama, bio sam opčinjen etikom, dobročinstvom i solidarnošću rudara i ubrzo sam shvatio smisao opstanka u životu. Na veliku sreću, ubrzo sam sreo svoju suprugu Miru, kojoj dugujem zahvanost za čestitost, instinkt i nesvakidašnju inteligenciju."
