Ezop je kažu bio rob, i morao je da radi sve što mu gospodar naredi. Jednoga dana gospodar mu je zapovedio da na pijaci kupi za ručak samo ono što je najbolje i ništa drugo.
Ezop ode na pijacu i pokupova samo jezike, koje je svakoga dana spremao za jelo na razne načine. Gostima uskoro dosadiše jezici, pa mu to i rekoše, a on im odgovori.
– Nema ničeg boljeg od jezika. Jezik je izvor mudrosti, on je glas istine i razuma, njime se poučavaju ljudi! – istakao je Ezop.
– E, dobro, onda, molim te, za sutrašnju gozbu kupi ono najgore – reče mu gospodar.
Sutradan je Ezop za ručak ponovo pripremio ručak od jezika. Kad su mu ponovo prigovorili on im odgovori:
– Jezik je zaista nešto najgore što postoji na ovom svetu. Jezikom počinju svađe; zbog jezika se ljudi tuže i sude, jezik je uzrok sukoba i ratova. Jezik jeste glas istine i razuma, ali je isto tako i glas zablude i najvećeg zla - klevete! – zaključio je Ezop.
Izvor: Dnevno.rs
