I najmanja odluka je važna.
Naš kapacitet izbora se neprestano menja kroz životnu praksu. Što više pogrešnih odluka donesemo, to nam više srce postaje tvrdo; što više ispravnih odluka, to je srce mekše – ili još bolje, punije životom.
Svaki korak u mom životu koji ojačava moju samouverenost, moj integritet, moju hrabrost, moja ubeđenja – takođe povećava i moj kapacitet izbora između željene i neželjene alternative, sve dok mi najzad ne postane teže da se odlučim za neželjenu nego za željenu radnju. Nasuprot tome, svaka predaja, kukavičluk ili slabost otvara put ka daljim predajama, i najzad – do gubitka slobode. Između dva ekstrema u kojima ili s lakoćom odlučujem da ne povlačim pogrešan potez ili više ne posedujem slobodu da povučem pravi, postoji bezbroj stepena slobode izbora. U životnoj praksi stepen slobode izbora varira u svakom trenutku. Ako je stepen slobode izbora visok, manje je napora potrebno da bi se donela ispravna odluka. Ako je mali, potreban je veliki napor, pomoć drugih ljudi i pogodne okolnosti.
Većina ljudi ne uspeva u umetnosti života ne zbog toga što su urođeno rđavi ili nemaju dovoljno volje da bi vodili bolji život; razlog njihovog neuspeha je u tome što se ne probude u trenutku kada stoje na raskrsnici na kojoj treba da donesu odluku. Nisu svesni u trenutku kada im život postavlja pitanje i kada još mogu da dođu do alternativnih odgovora. Posle toga, uz svaki novi korak na pogrešnom putu postaje im sve teže da priznaju da je on zaista pogrešan, često zbog toga što to znači i priznati da treba da se vrate tamo gde su skrenuli u pogrešnom pravcu i da su u međuvremenu gubili vreme i energiju.
Erih From
