Blaženi oni što vole
zvezde umesto zlata,
mirno će ostaviti zemlju,
smešiće se kad idu
senkom tuđjih palata.
Blaženi zanesenjaci
što u zemlji borave sna,
radostima njinim već nema
ni broja, ni konca, ni dna.
Blaženi srca čista,
ma kakvu im zadali ranu,
mahnuće rukom samo.
Gospoda oni vide
pre nego što pred njega stanu.
Blaženi oni što žive
na zemlji od bola svog.
Izmeđju svih jadnika
njih voli najviše Bog.
Blaženi razočarani,
ma šta da im se desi,
reći će svako veče:
"Zemlja jesi,
u zemlju ćeš otići."
Desanka Maksimović
