Obično u smeni rade tri hirurga, ali tog dana... Pa, tog dana je jedan od tih hirurga bio hitno prebačen na drugo odeljenje, a drugi je dobio stomačni grip, pa je bio na bolovanju. Kakav dan! Trebalo je da obezbede zamenu, ali to je bio mlad i neiskusni kolega...
A onda je, kako to već biva, sve krenulo nizbrdo: dva hitna slučaja, jedan pacijent sa ubodnom ranom, i jedan koji je pao sa velike visine. Sve u svemu, četiri operacije, svaka od po tri sata, ni minut pauze, u najboljem slučaju gutalj kafe između.
Pošto je završio smenu, hirurg je kao u transu izašao iz bolnice. Znate već kako je kada ste umorni preko svake mere... Nije znao kuda ide, gledao je kroz stvari, njegov um više ništa nije registrovao. Hteo je samo da ode kući i naspava se. Pre toga je svratio u obližnji kafe da nešto pojede.
Kada je tako odsutan i umoran završio i hteo da krene, prišao mu je vlasnik:
— Imali ste težak dan, zar ne, doktore? Puno operacija? Ne brinite, kuća časti, a već sam vam pozvao taksi.
Hirurg se iznenadio:
— Ja jesam hirurg, i jesam imao težak dan, ali kako je moguće da je to tako očigledno?
— Pa jeste. Kada ste završili, rekli ste konobarici: "Završio sam. Prebrojte instrumente. Vi ste sa urgentnog, zar ne? Radio sam tamo šest godina i znam kako je...
Doktori, hirurzi... Ako ima pravde — onda mora da postoji posebno mesto u raju za njih.
Izvor: brightside.me
