Manastir Mileševajedna je od najvećih svetinja koja je u kulturnoj, duhovnoj i nacionalnoj istoriji našeg naroda imala neprocenjivu ulogu.

Prva asocicija u Srbiji na manastir Mileševa je freska na kojoj se nalazi Beli anđeo.

Kralj Stefan Vladislav podigao je između 1234. i 1235. ovu svetinju kao manastir-mauzolej, a godina koja je Mileševu upisala u najvažnije stranice srpske istorije jeste 1237, kada je srpski vladar baš tu iz Trnova preneo telo svog strica Svetog Save.

Mošti arhiepiskopa Save ostale su da "počivaju" u manastirskom miru sve do 1595. godine, kada su ih Turci po naredbi Sinan-paše spalili u Beogradu. No, neki tragovi se nikada ne mogu izbrisati - pa se tako u ovom manastiru i dan danas nalazi freska za koju se smatra da najrealnije prikazuje ovog svetitelja.

Dve reči koje neizostavno vezujemo uz manastir Mileševa jesu Beli anđeo.

Ovo remek delo srednjevekovne umetnosti pripada redu najlepših i najvažnijih evropskih slikarskih dostignuća, a na svodovima mileševskog manastira osvanula je u 13. veku.

*Foto: Shutterstock

Freska svojom lepotom i savršenom kompozicijom već decenijama impresionira zaljubljenike u slikarstvo i ikonografiju, i to ne bez razloga. Beli anđeo ne samo što donosi potpuni sklad, odiše beskrajnom verom i nadom i prenosi onu najvažniju poruku - poruku ljubavi i mira, već i je naslikan tako da posetioca gleda direktno u oči bez obzira iz kog ugla ga posmatrate.

Beli anđeo je deo kompozicije "Mironosnice na Hristovom grobu", a na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila, obučen u beo hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim ženama prstom ukazuje na Hristovog grob, zapravo u tom trenutku već mesto njegovog vaskrsnuća.

Beli anđeo je glasnik svevečne istine o Hristovom vaskrsenju, i samim tim u srpskom narodu se ova freska ukorenila kao sinonim za nadu, spasenje i čuda.

Ova freska je bila skrivena od očiju javnosti sve do 20. veka. Naime, u 16. veku je preko nje naslikana druga freska, a Beli anđeo se ukazao gotovo 400 godina kasnije, prilikom restauriranja manastira.

Da je Beli anđeo zaista srpsko blago kojom se nesmanjenom pažnjom divi celi svet svedoči i podatak da je izabran kao najvažnije delo evropske umetnosti, ali i simbol svekolikog mira.

*Foto: Filip Plavčić

Ova freska kao otelotvorenje najvažnijeg hrišćanskog trojstva, ljubavi, vere i nade, upisala se i u modernu istoriju 1963. godine. Naime, prvi satelitski prenos video signala između Starog kontinenta i Amerike sadržao je među kadrovima i mileševsku fresku, kao poseban pozdrav nas Evropljana onima na drugom kraju sveta.

A, kada je iz Evrope poslat i prvi satelitski signal u vasionu je poslat "paket ljudskih dostignuća" - bile su to slike čovekovog osvajanja Meseca, Kineskog zida i Belog anđela...

Verovalo se da će, ako u svemiru uopšte postoje razumna bića, lik Belog anđela protumačiti kao poruku ljubavi i razumevanja.

Izvor: Kurir