Kovčeg nije otvaran do vladavine Lava Mudrog. Njegova žena iznenada duševno obole i nisu joj mogli pronaći leka. Jedne noći ona usni kako joj Sveti Toma savetuje da se opaše bogorodičinim pojasom i da će odmah ozdraviti. Lav Mudri izmoli od patrijarha milost i kovčeg bi otvoren, carica Zoa ostavi pojas oko sebe i bi isceljena, a priča o tom događaju kreće u svet.

U Srba,ovaj praznik najviše poštuju žene. Poste da bi lakše rađale, a nerotkinje jednoniče i odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici i da je mole za milost.

U Hercegovini se priča da je neki Mitar Crepavac jedne večeri, u povratku iz lova,zatekao ženu upletenu u trnje. Pomogao joj je da se izvuče,a ona mu se predstavila kao Bogorodica i upitala ga koju želju želi da mu ispuni. Mitar nije bio načisto da li je to stvarno Majka Gospodnja, ali pade na kolena i ispovedi se, reče svoju nesreću, kako on i žena ne mogu da imaju dece. Bogorodica naredi da je odvede svojoj kući, tamo je žena lepo dočeka, a kad večeraše gošća ustade i dade im neke trave koje nisu do tada videli, reče da su nebeske, pokaza im kako da ih skuvaju i piju tri dana po Maloj Gospojini. Kako im to pokaza, tako nestade. Mitar i njegova Zorka poslušaše gošću da i kroz godinu dana dobiše trojke. Mitar ode u crkvu, posavetova se sa sveštenikom i odluči da umesto dosadašnjeg imena uzme ime Bogda, a praznik poče da slavi kao krsnu slavu.

Ovaj dan se slavi kao krsna slava.

Autor: Dragomir Antonić, teskt preuzet sa sajta srbijuvolimo.rs