Praznik se vezuje za slavu krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećensvetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.

Vernici Srpske pravoslavne crkve i drugi pravoslavni hrišćani slave Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.

Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili - oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao - Zimski Krstovdan.

Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. 

Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja, jer se smatra da ova voda pomaže pri isceljenju duše i tela. Zbog toga svaki vernik čuva po jednu malu bočicu ove vode i koristi je samo u izuzetnim prilikama.

Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji "pada".

U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu.

Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

Sutra će svaki Srbin koji drži do vere da upali sveću, očita "Oče naš" i prekrsti se. Na sutrašnji dan se strogo posti, a poželjno je i da se kuća detaljno očisti i opere.

Predanje kaže ako je na Krstovdan oblačno vreme, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Izvor: stil.kurir.rs / crkvaljubovija.blogspot.rs