Ima ljudi koji jednostavno ne podnose životinje u svojom okruženju. Takva je bila i Ana sa kojom je Filip počeo da se zabavlja.

Nakon šest meseci zabavljanja, rešili su da počnu da žive zajedno. On tada nije mogao ni da pretpostavi da će ona zamrzeti njegovog psa, Moli. Ana je čak otišla toliko daleko da mu je postavila ultimatum: ili da se reši Moli ili da raskinu.

Filip nije dugo razmišljao i već sledećag dana je dao oglas sledeće sadržine u lokalnim novinama:

Poklanjam dobrim ljudima:

’Moja devojka ne voli moju kucu Moli, pa moram da joj nađem drugi dom. Ona ima pedigre, iz dobrog kraja je i već neko vreme je sa mnom. Voli da igra, ali nije baš dobro dresirana. Ima dugačku dlaku i dosta je teška za održavanje, posebno kada su u pitanju njeni nokti. Noću baš i ne spava i pravi veliku buku.Spava danju, kada sam ja na poslu. Jede samo najbolju i najskuplju hranu. NIKADA me ne sačeka na vratima nakon napornog dana. Od nje nemojte očekivati bezuslovnu ljubav, čak ni kada ste jako neraspoloženi. Ne ujeda, ali se duri za desetku.

Ako je neko zainteresovan da preuzme moju tridesetogodišnju sebičnu, samoživu i pohlepnu devojku, dođite po nju kada god želite. Moj pas i ja bismo želeli da je se rešimo što je pre moguće. Hitno je!’

Par dana kasnije, Filip je dopunio oglas: njegova devojka se vratilia svojim vlasnicima (njenim roditeljima) — a on i Moli sada traže novu devojku.