Ana i Dimitrije su se zabavljali još od srednje škole. 

Nažalost, buduća snajka se nije dopadala Dimitrijevoj majci. Zbog toga je žena činila sve to je u njenoj moći da sina natera da ostavi Anu.

Srećom Dimitrije nije obraćao pažnju na majčine reči. Zaljubljen čovek je bio spreman da istrpi sve kako bi njegova ljubav preživela.

Na dan svadbe, mlada je ustala da održi zdravicu pred svim gostima. Odvažno je uzela mikrofon i obratila se svekrvi:

"Tatjana, ovu zdravicu dižem za vas. Mnogo smo vam dužni, Dimitrije i ja. Učinili ste sve što ste mogli da pokvarite našu vezu: tračali sa komšijama, širili laži, spletkarili, svađali se sa nama, odvraćali Dimitrija od venčanja čak ste se danas, na svadbi pojavili u beloj haljini i sa nesrećnim izrazom lica.

Hvala vam! Zahvaljujući vama, postali smo jači. Naša ljubav je postala jača!"

U dvorani za proslave zavladala je tišina.

Kada je mlada završila sa govorom, svi su se okrenuli ka Tatjani. Ona se okrenula i napustila proslavu, posramljena.

Bio sam gost na venčanju i videvši kroz šta su mladenci prošli, obećao sam sebi da nikad neću biti kamen spoticanja nečijoj sreći.

Ko smo mi da sudimo da li je nečija ljubav ispravna i prava?

Budite tolerantni, volite i budite voljeni!