Neke promene raspoloženja i depresivni osećaji nastaju s normalnim hormonskim promenama. Ali, same hormonalne promene ne izazivaju depresiju.
Ostali biološki faktori, nasledne osobine i lične životne okolnosti i iskustva povezani su s većim rizikom od depresije.
Razlozi neravnomerne raspodele polova, kada je depresija u pitanju, nisu baš sasvim jasni, ali se smatra da su delom biološki, delom psihološki, a delom socio-kulturalni.
U poređenju s muškarcima, žene mogu imati jaču genetsku predispoziciju za razvoj depresije, jer su više izložene hormonalnom disbalansu. Ovo se posebno dešava tokom trudnoće, posle nje i u menopauzi. Nije redak slučaj i da se dešava u ranijem periodu tokom puberteta.
U socio-kulturalnom smislu žene su izložene većem stresu od muškaraca. One ne samo da će, u nekim slučajevima, morati da rade baš kao muškarci, već će se od nijh možda očekivati da snose teret održavanja doma, odgajanja dece, brige o starijim rođacima i trpljenja u svakom smislu.
Životni vek žena je duži nego kod muškaraca. Duboka starost je često povezana sa strahom, usamljenošću, lošim fizičkim zdravljem i nesigurnošću, a samim tim i sa depresijom.
Kod žena se češće uspostavlja dijagnoza depresije, a razlog tome je njihova poseta lekaru i spremnost da razgovaraju o problemima i osećanjima koja su posledica istih.
Muškarci će se veoma retko samoinicijativno obratiti stručnjaku, čak i kada su svesni svih simptoma koji ukazuju na depresivno stanje.
Prema nedavno sprovedenim naučnim istraživanjima, glavni "krivac" za veću verovatnoću depresije kod žena u odnosu na muškarce je testosteron. Američki naučnici su podvrgli stresu grupu muških i grupu ženskih miševa da bi za to vreme posmatrali moždanu aktivnost kod ovih životinja.
Kod ženskih miševa je uočeno depresivno ponašanje i povećana aktivnost u delu hipokampusa koji se aktivira pod stresom i pod dejstvom emocija. Kod muških miševa, moždana aktivnost u pomenutom delu hipokampusa bila je znatno manja, a smatra se da je za ovaj zaštitni mehanizam zaslužan testosteron.
Sa psihološke strane gledano, žene su "glasnije" od muškaraca, odnosno sklonije su tome da više razmišljaju o stvarima uopšte. To jeste dobro, ali i te kako stvara podlogu za razvoj depresije.
Suprotno tome, muškarci imaju veće verovatnoće da reaguju na teška vremena sa stoicizmom, ljutnjom ili zloupotrebom supstanci. Kada su odnosi u pitanju, žene su uglavnom te koje više ulažu u vezu, pa će ih problem u istoj više pogađati i lakše će upadati u depresivna stanja, pogotovo ako je problem nerešiv.
Izvor: Stil
