Odgovor leži u načinu na koji se nosevi bore protiv bolesti.
Nos je složeni organ – greje i modifikuje vazduh koji udišemo i ponaša se kao ‘vratar’ koji sprečava da u naš organizam prodru prašina, različiti mikroorganizmi i sve ostalo što bi moglo da ugrozi naše zdravlje, kaže Stela Li, profesor otorinolaringologije u Medicinskom centru Univerziteta u Pitsburgu. To znači da nos predstavlja glavno bojno polje imunološkog sistema, odnosno štiti telo od nadirućih bolesti.
Čak i kada nismo bolesni, sluz prekriva unutrašnjost nosa. Ona zaustavlja prodiranje bakterija i virusa kojima bismo mogli da se inficiramo ukoliko dopru do odsetljivih tkiva u telu. Sloj treplji – minijaturnih stukturama nalik dlačicama u unutrašnjosti nosa – pomera tu sluz iz prednjeg dela nazalnih kanala ka grlu i niz grlo.
Kada smo bolesni, to znači da su patogeni prošli kroz ovu prepreku- Da bi zaštitio organizam, imunološki sistem tada stupa u akciju. Mali proteini, nazvani citokini, razvijaju T i B ćelije koje tragaju za patogenima i uništavaju ih. One takođe šalju signal nosu da počne da proizvodi veći količinu sluzi kako bi zaustavio dalju navalu opasnih mikroorganizama. Prevelika količina sluzi uzrokuje oticanje mukozne membrane i nazalna šupljina počinje da se puni tečnošću. Ona takođe može cureti iz nosa, a ovo medicinsko stanje naziva se rinoreja, u narodu poznatije kao ‘curenje nosa’.
Kada se telo oslobodi patogena, imunološki sistem smanjuje ‘signale za paniku’ i mukozna membrana se vraća u normalno stanje.
Treba imati u vidu da, kada izbacite tečnost i sluz iz nosa, ona i dalje sadrži odstranjene bakterije ili viruse, što znači da je izuzetno zarazna. Drugim rečima, lako bolest lako može preći na druge. Bacanje maramica u smeće i pranje ruku odmah nakon toga najbolji je način da se spreči širenje bolesti.
Izvor: popsci.com
