„Zahvaljujući kapitalnom otkriću hronobiologije, ističući na nepobitan način postojanje faktora vremena u funkcionisanju ljudskog tela, mogao sam da razumem hrono ishranu, njen nutritivni govor", piše dr Alen Delabo u svojoj knjizi „Hrono ishrana na francuski način" (Izdavač: Vulkan).
Dr Alen Delabo je doktor medicine, hrono nutricionista, direktor odseka za klinička istraživanja IREN'S-a, Evropskog Instituta za istraživanje ishrane i zdravlja, vrhunski stručnjak koji je razvio revolucionaran hrono metod ishrane.
Kao klinički lekar, od 1986. bavi se proučavanjem kliničkih manifestacija grešaka u ishrani, što mu je omogućilo da definiše pravila morfološke evaluacije, a uporedo sa ovim i pravila hrono ishrane. Sedam godina je prenosio svoje znanje u okviru programa za sticanje univerzitetske diplome na fakultetu u Dižonu, a zatim je u Ruanu otvorio sopstvenu školu hrono ishrane i morfoishrane, gde se edukovao veliki broj lekara i profesionalaca iz oblasti zdravstva.
Da bismo tokom dana uspeli da postignemo ravnotežu u ishrani, dovoljno je da sledimo prirodni ritam tela, kaže dr Delabo. Hrono ishrana daje prioritet instinktu i vodi računa o apetitu svake osobe. Pacijentima se u zavisnosti od njihove građe, sredine u kojoj žive i aktivnosti kojom se bave propisuje kvalitet i kvantitet namirnica. Na konsultacijama se kao važni parametri od kojih zavisi ishrana uzimaju u obzir rast i starenje.
Kad je najbolje da jedemo
Ukratko, plan dnevnog menija modernog čoveka da bi organizmu obezbedio dobru otpornost jeste:
Masno ujutru
Kompaktno u podne
Slatko popodne
Lagano uveče
Razlika između postizanja vitke linije i mršavljenja je velika: smršati znači izgubiti bez razlike onoliko korisnog koje ste uskladištili koliko i onog beskorisnog. Mršaveći gubićete i mišiće i to ponekad brže od masnoća, navodi dr Delabo.
Postati vitak znači otarasiti se onoga što ste akumulirali i što vam smeta i oslobađate se jedino onoga što je bilo smetnja dobro funkcionisanju organizma: viška masti i vode. Zato je važno da naučite da merite svoj obim, a ne svoju težinu.
U koliko sati?
Zapravo, nije pitanje sata, već trenutka. Dan se računa od ustajanja (dobro je ustati pre osam) i biće podeljen na vremenske intervale, što pomaže da izbegnete ritualnu satnicu za obroke.
Važno je poštovati trenutke za jelo, te je važno doručkovati tokom sata koji sledi; kod ručka poštujte što je više moguće apetit koji će se u idealnom slučaju otvoriti pet sati nakon doručka; nemojte užinati pre nego što stvarno budete gladni, ali pazite - ako je prošlo šest sati od ručka, biće potrebno da podelite na dva dela količine oba dela iz kojih se sastoji vaša užina; večerajte uveče ako ste gladni, kada budete gladni i dok se ne zasitite. Uz više od pedeset recepata i ideja za obroke, ova knjiga predstavlja ozbiljan i medicinski testiran način da hranu koju volite konzumirate prema biološkom časovniku organizma, spajajući lepo i korisno.
Izvor: Sensa
